Ствари некад једноставно крену по злу
Нормално је да имамо планове, aли када неко контролише људе и све могуће ситуације до изнемоглости, можда треба укључити аларм. Жеља за контролом је прикривена анксиозност
Јешћемо, ићи ћемо, купићемо, возићемо, носићемо...
Овакви планови могли би да указују на то да једна особа ситуацију држи под контролом и да баш успешно организује дане и време своје породице или групе пријатеља.
Али, када неко контролише људе, догађаје, све могуће ситуације до изнемоглости, можда треба укључити аларм. Када се овако истиче на свим пољима, и где треба и када не треба, онда иза те контроле или макар прикривене жеље за контролом стоји анксиозност.
Потреба да се сви конци грчевито држе у рукама, односно да се контролише свака ситуација јесте облик анксиозности. Корени леже у често несвесном веровању или осећању да уколико се тако не ради, „ништа неће бити у реду” или „ствари неће бити у реду”, упозорила је Ноел Меквард, психотерапеут, у прилогу који је објављен у часопису „Сајколоџи тудеј”.
Само она зна шта је исправно
Такво уверење обично је засновано на неком негативном искуству, које је особа запамтила као страшно и после којег покушава да контролише што је могуће више ствари или особа из свог окружења с несвесном мишљу да ако зна шта може да очекује или ако се ствари десе онако како мисли да треба или жели, онда ће бити у реду.
Психолог објашњава да таква особа има крут став, дефинисано очекивање о томе како ствари треба да се раде. Само она зна шта је исправно поступање, док је све остало погрешно. Зато се таква особа за све претерано припрема и истражује, у потрази за „правим” избором или исходом. Није спокојна ни опуштена када у њеном непосредном окружењу нешто остане без надзора.
Меквард објашњава да је нормално да људи праве планове, јер верују да ће тако све бити у реду. И, како додаје, није необично да се планови не остваре, замишљене стратегије не функционишу. Једноставно, тако је у животу: увек се догоде непредвиђене околности и увек ће постојати ствари које су ван контроле људског фактора.
„Никада нико не може у потпуности да контролише спољашње окружење. Понекад ствари крену по злу, а лоше ствари се дешавају и то не можете знати унапред. Генерално, ствари које планирамо нису ствари које крену по злу, бар у већини случајева. Али, ако се упркос уложеном напору не успостави контрола, биће то само извор стреса и анксиозности и то је једноставна чињеница с којом је тешко да се носимо”, наводи терапеуткиња.
Она подсећа да је најједноставније решење да се уместо на факторе ван ваше контроле ослањамо на унутрашњу снагу и способност, знање, вештине ...
„Да бисте то урадили, прво морате да померите фокус са свега што није под вашом контролом на све оно што јесте. Ствари које нису под ничијом контролом су шта неко други мисли, осећа, како и зашто се неко понаша на одређени начин, како се природа понаша, да ли пада киша, снег... Али зато ви бирате како ћете се понашати, како комуницирати. То је оно на шта имате утицај”, препоручује Меквард.
Без контрола свакодневних ситница
Иако промена понашања, посебно када је контрола у питању, делује као тежак посао, није немогуће. Почните са свакодневним ситницама, не равнајте пешкир у купатилу после мужа, дозволите деци да спреме ручак, сами спреме сто или рашире веш. Дозволите да се људи у вашем окружењу понашају без ваших „интервенција”. Све то водиће опуштању и релаксацији, а када се успешно ослободите жеље за контролом, смањиће се стрес и анксиозност.
И због тога нећете бити мање успешни, напротив, и ви и људи око вас бићете срећнији, опуштенији.
