Матичњак за тмурне дане
Зимски осећај безвољности најбоље је победити шољицом чаја од мелисе или лимунке, како се ова лековита биљка још назива код нас
Током зимског периода многи ће осетити нерасположење и депресију. Зимски осећај безвољности најбоље је победити шољицом чаја од матичњака (Melissa officinalis L.). То је стара лековита, медоносна, мирисна, зачинска и украсна биљка, која позитивно делује на расположење, побољшавање концентрације и меморију. Њена лековита својства позната су још од античких времена. Арапи су је гајили још пре хиљаду година и користили за поправљање расположења.
Ова ароматична биљка води порекло из Средоземља. Распрострањена је од Италије до Кавказа, Сирије, Ирана, Туркестана и југозападног Сибира. У Европи највећи произвођачи матичњака су Немачка, Чешка, Словачка, Румунија и Бугарска.
Омиљена травка пчелара
На нашим просторима матичњак је спорадично распрострањен. Расте по међама, на зидинама, виногорјима, ивицама шума. У народу је познат под именима: арбероза, челињак, лимунка, лимунада, мајчина љубица, матерњак, маточина, меденка, медени лист, мелиса, пчеларица, пчелиња метвица...
Према ботаничкој класификацији припада роду Melissa који обухвата ароматичне зељасте биљке. Цела биљка је маљава и пријатног мириса сличног лимуну. Цветови су бели, жућкасти, плавичасто-бели, љубичасто-бели до црвенкасти. Биљке цветају од јуна до почетка септембра. Укус матичњака је ароматичан, горак и опор.
Биљка је одлична пчелиња паша. Мирис привлачи пчеле, нарочито матице, те њиме пчелари могу вратити рој пчела који је побегао на неко дрво. Одатле потиче и народни назив ове врсте.
У народној медицини за израду лековитих приправака користи се осушен лист, а знатно ређе употребљавају се вршни делови биљке у цвету. Сакупљање лишћа врши се пре цветања, јер је у тој фази развоја лист најкрупнији и садржи највише лековитих материја. Сакупљено лишће, након брања, одмах треба сушити на сеновитом и промајном месту или у сушарама. Осушено лишће треба чувати у папирним кесама, на хладном и тамном месту, заштићено од светлости, влаге и штеточина, до годину дана, а након тог периода није за употребу јер се губе лековита својства.
Осушени лист садржи етарско уље, танине, горке материје, витамин Це...
Лековите материје подстичу боље варење хране, боље лучење желудачног сока, одстрањују нагомилане гасове у органима за варење. Инфузе, екстракти, раствори, сложени чајеви, користе се као помоћна лековита средства за лечење стомачних тегоба и боље варење хране, против мучнина, пролива, срчаних тегоба, плућних болести, малокрвности, нервних сметњи и напетости, мигрене, несанице, менструалних тегоба.
Лист помешан с кичицом, линцуром, хајдучицом, подубицом позитивно делује на побољшање апетита.
Помаже код неуралгија и реуме
Етарско уље улази у састав препарата који се користе споља за ублажавање и лечење неуралгија и реуматских тегоба. Олакшава болове од убода неких инсеката, нарочито оса. Такође, етарско уље улази у састав неких препарата за заштиту од комараца.
Лист се користи и у кулинарству, као зачин, за припрему колача, салата, супа, маринада, дивљачи, рибе.
У Француској се употребљава у производњи ликера. У прехрамбеној индустрији користи се за ароматизацију напитака. Постоје чак и коктели у којима је лишће матичњака главни састојак.
Чај с наном
Чај од матичњака и нане припрема се на следећи начин: по две кафене кашике осушеног и изрезаног листа матичњака и нане прелити с пола литра прокључале воде и поклопити. После петнаестак минута чај се процеди, заслади медом, дода сок од пола лимуна и пије. Ради пријатнијег, мирнијег и чвршћег сна, на овај начин припремљен чај треба попити увече.
