Од Месеца и ембриона до зеленије хемије
Минулу годину обележио је низ значајних научних достигнућа, али и промашаја. Међу историјске подухвате убрајају се слетање индијске сонде на јужну и досад неосвојиву страну Месеца, нови тригонометријски доказ Питагорине теореме и серија медицинских открића
У традиционалном избору британског Гардиjана, десет еминентних научника, уз тријумф индијске мисије Чандрајан 3, на друго место пласирали су експоненцијални продор вештачке интелигенције, промовисан у Chat GPT и остале четботове базиране на великим језичким моделима, док су на трећем месту убедљиве америчке тинејџерке Калчеа Џонсон и Никаја Џексон, с најновијим математичко-геометријским интерактивним законитостима, славодобитнички демантовале тезе да су мушкарци успешнији у теоријској математици.
Листа лауреата настављена је сазнањем да је хомо сапијенс напустио Африку раније него што се досад сматрало. На петом месту су успеси у производњи зелене енергије и развој компјутерских анализа климе, упркос крајње негативним климатским трендовима.
На врху друге половине престижног поретка је пионирска биотехнолошка терапија крвних дискразија, као што су српасте анемије црвених крвних ћелија и бета таласемије, генетских болести чешћих код афричког, блискоисточног и јужноазијског, него белог становништва, што је епохални допринос мањој неједнакости у примарној здравственој заштити.
Фармаколошкој иновативној студији која указује да лекови засновани на ГЛП-1 пептидима редукују глукозу крви и појачавају осећај ситости током јела припада седма позиција. Ово је такође драгоцено откриће из области хигијенско-дијететских стандарда, јер према подацима Светске здравствене организације, више људи умире од гојазности него од потхрањености, без обзира на то што на Земљи живи 650 милиона гојазних и 735 милиона гладних становника.
Јужнокорејци су и даље у научној елити. Тим Лија и Кима је први на олову базираној легури ЛК-99 открио један од светих гралова савремене науке, деценијама прижељкивано супрапровођење електричне енергије, без отпора и губитака.
Да је екологија више од идеологије, доказује претерана употреба пестицида и вештачких ђубрива, главни разлог изумирања птица у Европи, чији се број на Старом континенту у последњих 40 година смањио за 550 милиона.
Као последњи лауреат, из све бројније научне серије, наведен је развој модела људских ембриона из матичних ћелија, што је у настојањима ефикасније потпомогнуте оплодње, довољно инспиративно за армију научника широм света да коначно реше узрочно-последични однос урођених болести и спонтаних побачаја.
Исти тренд
У тек започетој 2024. години наставиће се исти тренд. Нема застајкивања на путу бржег развоја напредних алата вештачке интелигенције (ВИ), ултрабрзих суперкомпјутера и слања мисије на Месец.
То су истраживања и научни догађаји који ће обликовати ову годину. Наравно, предњачи рапидни успон вештачке интелигенције у свим областима, али се после застоја револуција најављује у хемији и фармацеутској индустрији, од које се очекује генеративна продукција нових лекова у терапији аутоимуних неуродегенеративних клиничких манифестација (паркинсонизам, Алцхајмерова болест, АЛС). Машинско учење је све више посвећено истраживању животне средине, а велики језички модели, као што је Chat GPT, тестираће се у здравственим апликацијама и клиничким асистенцијама.
Иако се досадашња моћ ВИ најчешће описује као чаробна и заводљива, очигледна је забринутост због приступа личним подацима, правичности и пристрасности при њиховој могућој (зло)употреби. Учестало се фокусира недостатак адекватног регулаторног надзора, непосредног утицаја на академску заједницу, научна истраживања, халуцинације у гигантским језичким моделима, што је индиректно и претња јавном здрављу, упркос континуираном побољшању иновативних система вештачке интелигенције.
Међутим, нову 2024. годину нисмо дочекали само уз ватромет и конфете већ и уз кишу метеора. У ноћи између 2. и 3. јануара био је врхунац, кад је према извештају астронома из Московског планетаријума ведрим небом прошло 120 звезда падалица на сат. Али киша метеора Квадрантид, највидљивија са северне хемисфере, осим шпица, активна је од 28. децембра до 12. јануара.
У средњем и високостручном-академском образовању и даље ће приоритет имати онлајн програми. Нарочито у хуманистичким и друштвеним наукама, према консензусом усвојеној резолуцији „Међународна декада наука за одрживи развој, 2024–2033”, Генералне скупштине Уједињених нација, а на предлог Републике Србије. Ова тематска резолуција наишла је на широку подршку држава-коспонзора из различитих делова света, који су препознали значај науке у циљу одрживог развоја општег здравља, безбедности хране, климатских промена...
Ако је Србија одбранила научни примат Балкана у УН, онда су ове године у сличној улози Катовице. Индустријски, електронски и информатички центар на југу Пољске, први је град из централне Европе добио титулу Европског града науке (EcoS), али Катовице за домаћина 11. конференције, осим посвећености интеграцији науке и високог образовања у свакодневне токове, номиновало је отварање простора глобалном научном ангажману. Централни део овог ангажмана је EuroScience Open Forum, иницијативни скуп који сваке друге године пружа научној заједници јединствену платформу за интердисциплинарне дебате о научној култури, истраживању и иновацијама.
Катовице ће у јуну ове године угостити водеће личности из света науке, академске истраживаче, представнике јавних и приватних институција које подржавају науку, пословне људе, представнике медија и све заинтересоване за улогу науке у савременом свету. Тематске сесије треба да одговоре вишедимензионалним изазовима с којима се савремена наука тренутно суочава: клима, енергетска транзиција, одрживост – заштита животне средине, здравље и квалитет живота, индустрије будућности, социјалне иновације, индустријско и културно наслеђе, дигитална трансформација...
Ова година, такође, биће у знаку тзв. зелене хемије, која се убрзано развија и стално тражи иновативне начине за минимизирање утицаја хемијских процеса на животну средину. Трендови који имају значајне помаке у овој области су побољшање предвиђања исхода зелене хемије, редукција пластике, алтернативни састав батерија, одрживији катализатори и рециклирање литијум-јонских батерија.
Најављени пораст биоматеријала биће рекордан. Пре свих доминираће нови материјали за биомедицинске апликације, од којих се очекује револуција у области здравствене заштите. Фаворизовани пример су биоелектронски материјали који формирају интерфејсе између електронских уређаја и људског тела. На пример, систем интерфејс мозак-компјутер развија Неуралинк, од ФДА одобрен прошле године, користи мрежу биокомпатибилних електрода имплантираних директно у мозак.
У току је офанзива биоелектронских материјала, хибрида или композита, у наноразмери, висококонструисаних проводљивих полимера и биоресорбујућих материјала.
Очигледан је пораст примене природних биоматеријала, биокомпатибилних и природно изведених, као што су хитозан, наноматеријали, целулоза, свила, за израду напредних мултифункционалних биоматеријала. Најновији су хидрогелни имплантати мозга у терапији Паркинсонове болести, захваљујући реверзибилно умреженој вези између хитозана, танинске киселине и наночестица злата. По ефикасности преовлађују биотинте, без конкуренције за 3Д штампање органа, чији се модели користе за проучавање њихове архитектуре и развој дијагностике срчаних поремећаја, плућа и тестирање медикаментозне терапије.
Коначно, волуметријска адитивна производња (ВАМ) нетакнутих биомастила, на бази свиле, отвара нове границе иновација за 3Д штампање.
На Месец и даље
Најновији научни хоризонти ове године простиру се од врхунског напретка роботике у вештачкој интелигенцији до револуционарних открића у здравству и истраживању свемира.
Имуноонколози охрабрени ефикасношћу цитокина, вакцина, моноклонских антитела усмерених на туморе и блокаторе имунолошких контролних тачака, после лонгитудиналних клиничких испитивања, постижу одличне резултате у терапији метастатских солидних тумора. Али у тренду је персонализовани третман РНК неоантигенском вакцином, заснован на честицама уридин мРНА-липоплекс, јер се показала ефикасном против дукталног аденокарцинома панкреаса (PDAC). Иако су највећи изазови у имуноонкологији резистенција на терапију, недостатак предвидивих биомаркера и хетерогеност тумора, што намеће нове стратегије у лечењу карцинома.
Неизвесно и динамично, као декарбонизација производње енергије, заменом извора енергије на бази фосилних горива, изворима који не производе или много мање продукују угљен-диоксид. Попут истраживања нуклеарне енергије, у изазовном трагању за материјалом, који је примењив за зид реактора, али окренут према фузијској плазми.
На крају је најатрактивнији ваздухопловни инжењеринг. После прошлогодишњег одлагања слетања на Месец, због проблема с ракетом, свемирска агенција НАСА је ове године, други пут у историји човечанства, планирала спектакуларно слетање на Земљин сателит. У дугорочном циљу успостављања одрживог присуства људи на Месецу и новој трци старих велесила, кинеска мисија је најавила повратак Месечевих узорака, а Јапанци с Марса ради даљих истраживања.
И тако даље. Најдаље, од немогућег могуће. У материјалистички обојеном свету наука и ове године наставља да открива тајне и руши табуе.
