Бели слонови
Велики догађаји, као што су олимпијске игре или Експо 2027, омогућавају и велику видљивост града и државе који их организују, али и постављају многе финансијске и инфраструктурне замке
Срце света је лета 2012. куцало у Лондону, који је освојио злато не само за спортску него и културну олимпијаду. Магична привлачност олимпијских игара и културни садржаји који су пратили овај планетарни догађај мешали су стварност и илузију, померајући границе до тада виђеног и доживљеног. Све је било осмишљено да би посетилац постао учесник, да би се препустио бујици и допустио да га преплаве узбуђења која су могућа једном у четири године. Ако је желео да се поред спортских догађаја посвети и културним програмима, понуђене су му биле изврсне могућности у позоришним салама Вест Енда и Саутбанка, добро осмишљене изложбе у Тејт модерној галерији и Британском музеју, музичке промоције у Ројал Алберт холу, програми фестивала у Стратфорду...
Лондон је богато угостио олимпијске игре, а његови бастиони културе су дочекали конзумере спорта и – њихове новчанике. Када је Лондон званично постао домаћин олимпијских игара 2012. године, једна од главних брига организационог одбора била је да испуни обавезе из пријаве у којој је писало да ће бити изграђени само објекти доказане трајне сврхе, а да ће бити избегнути било какви „бели слонови”. Годину дана након одржавања игара било је јасно да је у току успешно испуњење ове обавезе.
Привремени објекти искључиво прављени за потребе такмичења срушени су, а грађа од које су направљени продата је да би земљиште било враћено на коришћење локалној заједници. Сталне објекте у Олимпијском парку „Квин Елизабет” већ годинама користе локалне заједнице. Сам парк, с друге стране, већ је 2013. године поново отворен за велике спортске, музичке и културне догађаје. Захваљујући низу забавних и спортских догађаја овај иконички простор је постао сјајна централна тачка амбициозних планова за обнову Источног Лондона, што се богато и дугорочно исплатило олимпијским инвеститорима.
Средишњи део парка – олимпијски стадион – постао је место елитних међународних спортских догађања, као што је светски куп у рагбију и светски куп у атлетици. Између осталих, овај стадион је угостио и фудбалски клуб Вест Хем јунајтед, дугорочног закупца стадиона. Објекат Копер Бокс у Олимпијском парку је пружио фантастичне садржаје локалној заједници и истовремено постао дом кошаркашког тима Лондон Лајонс, којем је ова арена домаћи терен.
Али игре нису само Лондону и његовим становницима пружиле нове спортске објекте него су провоцирале и велика инфраструктурна побољшања, при чему је Лондонски транспорт у припрему за игре инвестирао 6,5 милијарди фунти за транспортну мрежу. Ова инвестиција је укључивала десет нових железничких линија и изградњу 30 мостова који данас повезују делове Лондона, а успостављени су и бројни пројекти који промовишу зелену мобилност, укључујући и 10 милиона фунти за унапређење пешачких и бициклистичких рута.
Олимпијско село је, с друге стране, такође трајни легат за цео Лондон. Оформило је потпуно нови стамбени кварт града познат као Источно село, који пружа смештај за више од 6.000 људи на истоку града. Нови паркови, отворени простори и објекти такође подржавају заједнице овог градског подручја. Лондон је тада формирао значајно наслеђе.
Зашто смо се подсетили лондонских олимпијских игара? Разлог није од нас толико далеко да не бисмо поново констатовали да је организација ових игара био одржив подухват. Наиме, према рачуници, лондонске игре су се показале као финансијски исплатив пројекат за разлику од Атине, коју је олимпијада завила у дугове, изазвала финансијски банкрот државе и покренула процес дуготрајне санације уз помоћ Европске уније.
Велики догађаји, као што су олимпијске игре или Експо 2027, омогућавају и велику видљивост града и државе који их организују, али и постављају многе финансијске и инфраструктурне замке. Ови догађаји су много више од вежби из лекције „брендирање”. На полеђинама апликација за престижне манифестације пишу се планови развоја за дуги низ година. Уместо да се праве нови објекти, могућа је и ревитализација постојећих или постиндустријских простора. Град који је у тешкој утакмици победио морао је да увери судије да има програм и одрживу инвестициону структуру који га чине достојним титуле победника. Оно што предстоји, то је потврда у годинама које долазе.
Дакле, Експо 2027. је шанса, али и претња. Добре ствари се не догађају случајно. Оне се догађају захваљујући вођству и партнерству. То подразумева укључивање свих: јавних власти, индустрије, инвеститорских организација, универзитетске заједнице... Сви заједно они мењају место у којем живе и раде у корист заједнице као целине. Тек тада, када се сви укључе, спирала развоја ће бити видљива – не само у физичком обликовању простора – него и као промена перцепције комплетне заједнице.
У супротном, имаћемо још једног „белог слона”.
