Деда Мраз је стигао са партизанима

Божић Бата или Деда Мраз? Који је "наш", па дакле и дарежљивији? "Исто је то, нема разлике", брзо узвраћа др Весна Марјановић, етнолог, из Етнографског музеја у Београду, која је, радећи докторску дисертацију о маскама, била у прилици да се позабави и Божић Батом који је некада "становао у овим нашим крајевима". Можда је тачније речено: Божић Бата се није вратио из Другог светског рата, иако су га деца волела и радо чекала поклоне које им је тај чикица остављао у чистој чарапи. Познавалац наших обичаја подсећа да је социјалистичко друштво у некадашњој југословенској држави, у намери да сузбије светковање Божића као религиозног празника, многе ритуале пребацило на празновање Нове године.

"У другој половини прошлог века смишљено је прекидан природни усмени, традицијом устаљени образац преношења породичних и локалних ритуала божићних празника. Устаљени обрасци добијали су нову форму. И поред свега, чини се како је ритуал даривања деце опстао као израз универзалне људске жеље повезивања празновања сваке године новог живота", објашњава наша саговорница.

У Србији, у другој половини 20. века, деци у походе почео је да долази Деда Мраз до тада не тако чест у нашој култури.

– У сеоским срединама Војводине уобичајено је било, до друге половине прошлог столећа, да малишане дарује мушкарац маскиран у светог Николу или, попут послератне комбинације, Божић Бате и Деда Мраза (на пример, у Банатском Новом Селу), Деда Божић, прерушени комшија или неки блиски рођак. Божић Бата, дародавац, доносилац дарова деци део је старе традиције код Срба граничара.

Е сад долазе деведесете прошлог века, некоме је опет "дошло у главу" да се уведе јавно спаљивање бадњака и слављење Божића.

– Иако на овим просторима није било двоумљења да ли Деда Мраз као појава остаје у новогодишњим спектаклима, разматрано је и како оживети старог Божић Бату. Тако на пример, појединци, нарочито припадници новооснованих партија (попут Српске радикалне странке или Народне сељачке странке) трагали су за "изворним" ликом и обраћали су се молбом да им представим тзв. традиционални костим Божић Бате који би више одговарао националном ентитету Срба, то јест како би и таквим примерима извршили утицај на свест о пореклу и "српску децу повратили православљу", подсећа др Весна Марјановић на "историјски преокрет" у блиској прошлости.

Овакав поступак, сматра етнолог, указује да је маскирани дародавац био неопходан у ланцу изградње националног идентитета, мада у српској митологији и традиционалној култури није постојао у том облику, већ је прихваћен из сродних културних образаца других заједница које су се временом усталиле на простору Србије. Али, да се не враћамо на свеца, заштитника деце, сиротиње и морнара који је пре сто и више година постао икона потрошачког друштва и заштитни знак компаније Кока-Кола. Опстаје Деда Мраз. Божић Бату нешто слабо помињемо.

А Деда Мразова гардероба, да ли је подсећала на Божић Батину од пре рата?

– У периоду после Другог светског рата маскирање и понашање Деда Мраза дародавца било је усклађено са нашим културним подручјем, схватањима и тумачењима маскираног лика – носио је опаклију или бундаш окренут длаком наопако, главу је покривао шубаром и имао је браду од беле вуне или кучине, док су му образи били нарумењени – примећује др Весна Марјановић, док је данашњи Деда Мраз одевен у панталоне и блузу црвене боје опшивене белим крзном, има црвену капу са врхом за чији крај је причвршћена округла крзнена лопта. Има белу браду и бркове, најчешће начињене од вате. Образи и нос су му нарумењени. Носи џак или велику торбу с дечјим играчкама и слаткишима преко рамена, а у руци му је звоно којим најављује свој долазак.

Било како да се зове, деци је, ипак, најбитније да декица с поклонима дође, а одрасли нека се забављају расправљајући дилему: Деда Мраз или Божић Бата?

6.1.2008.