Зашто су опасни афлатоксини
Афлатоксини су врста микотоксина, односно отровних супстанци које производе неке врсте плесни и гљивица, посебно из рода аспергилус. Афлатоксини се могу наћи у разним намирницама биљног и животињског порекла, као што су месо, јаја и млеко, у које доспевају преко контаминиране сточне хране, углавном кукуруза.
Веће количине афлатоксина могу се, такође, наћи и у кикирикију, орасима, лешницима, бадемима, смоквама и другим намирницама, поготово оним који се продају у ринфузи, који се пакују у џакове и далеко путују.
Ови токсини настају првенствено услед неправилног складиштења, транспорта или прераде хране, а њихова појава се повећава под утицајем климатских фактора, као што су висока температура, влага или суша.
Деловање афлатоксина у организму
Афлатоксини су веома опасни за здравље људи и животиња, јер могу изазвати разне поремећаје и болести, као што су:
- Оштећење јетре и бубрега, што може довести до цирозе, хепатитиса, жутице, нефритиса и бубрежног затајења.
- Смањење имунитета и повећање осетљивости на инфекције, алергије и упале.
- Поремећај раста и развоја код деце и животиња, што може довести до заостајања у тежини, висини, менталним способностима и репродуктивним функцијама.
- Повећање ризика од настанка рака, посебно рака јетре, који је један од најсмртоноснијих облика рака у свету.
- Поремећај метаболизма и продукције хормона, што може довести до дијабетеса, гојазности, хипотиреозе и других ендокриних болести.
Како би се спречила или смањила појава афлатоксина у храни, потребно је применити одговарајуће мере превенције и контроле на свим нивоима.
Потрошачи треба да буду свесни ризика које представљају афлатоксини, да бирају проверене и поуздане изворе хране, да пажљиво читају декларације и рокове трајања, да избегавају оштећене, влажне или плесњиве намирнице. Афлатоксини су отрови и не могу се уништити термичком обрадом.
Да би се заштитило здравље људи, потребно је успоставити и ефикасан систем мониторинга, лабораторијских анализа, инспекције, сертификације и кажњавања у вези са афлатоксинима у храни.
Заборављена „афера афлатоксин”
Дозвољени ниво афлатоксина у млеку у Србији остављен је до 30. новембра 2024. године на нивоу од 0,25 микрограма по литру (килограму) млека, док стандарди Европске уније дозвољавају 0,05 микрограма по литру.
Ова виша дозвољена граница за афлатоксин у млеку у Србији датира још од 2013. године и избијања „афере афлатоксин”, како су је назвали у медијима.
Тада је дозвољена граница повећана за 10 пута (на 0,5 микрограма по литру), да би касније била преполовљена на 0,25 микрограма по литру млека, колико износи и данас.
Читав случај је уздрмао јавност у нашој земљи у то време. Ипак, „случај афлатоксин” је заборављен преко ноћи.
