Шкотски хипнотерапеут Малколм Струтерс је открио бизарне божићне фобије које су стварне - од страха од Деда Мраза до страха од родбине која долази у посету.

Он каже да су ти страхови „апсолутно стварни” и да могу да буду дубоко исцрпљујући.

Мада су Божић и Нова Година једни од најрадоснијих празника у години, које обично проводимо у кругу породице, за мали део становништва то може бити страшно, па неки имају чак и фобију од божићних традиција.

„За неке Божић није увек пријатан период”, рекао је Струтерс.

Ако новогодишњи празници неком нису били нарочито срећни тренуци кад је био дете, сигурно ће и у одраслом добу имати неке асоцијације на то. Уз то, ствари попут туге због распада породице и свађа око Божића могу код неких изазвати осећај непријатности у то доба године, пише Дејли мејл.

„Ако сте млади и доживите неку непријатност или страх, можда видите чланове породице који се свађају око нечега у време Божића, лако би то онда могло да постане негативна асоцијација. Када то понесете у одрасло доба, то онда постаје ваша ирационална фобија, где постоји повезаност на несвесном, или чак и на свесном нивоу, између Божића и негативних ствари из прошлости.

Иако можете себи свесно рећи да те две ствари нису повезане, део вас у позадини можда још увек ствара ту асоцијацију. Можете је прекинути врло брзо и лако, али лако се поново формира и то постане врло јака асоцијација. Неки се можда ни не сећају догађаја који је покренуо њихову фобију од Божића”, истиче Струтерс.

Страх од родбине

Сингенезофобија је страх од родбине, због којег ће се неки осећати крајње нелагодно и могу патити од напада тескобе у близини одређених рођака, чак и оних са којима су у блиском односу. Страх би се чак могао проширити и на туђу родбину, рекао је Струтерс.

„Та врста фобија може постати прилично небулозна. Наши мозгови су смешни. Стварају чудне асоцијације. Не мора увек имати смисла за друге, нема смисла чак ни за нас саме. То би могли бити рођаци других људи или друге ситуације које су потпуно неповезане са подстицањем инцидента, али и даље изазивају тај страх, ту панику”, објашњава.

Фобија може потицати из детињства из лошег односа с неким рођаком. Ако је инцидент у детињству нешто тако озбиљно попут злостављања, то би вероватно ишло даље од фобије и прешло у посттрауматски стресни синдром, сматра Струтерс.

Страх од светлеће декорације

Селафобија је страх од бљештавих светала, односно нелагодан осећај када угледамо новогодишњу јелку и светлеће украсе иза сваког угла. Та фобија од бљештавила проузроковаће страх.

Многи покушавају избећи ситуације које изазивају страх, а то је врло тешко учинити у време новогодишњих празника, када су треперећа светла свуда, објаснио је хипнотерапеут.

Он наглашава да би могло доћи до тачке у којој потпуно избегавате друштвену интеракцију, одласке у продавнице, све ствари које би други сматрали нормалним, јер покушате да избегнете ситуацију у којој имате такву реакцију на светлећу декорацију.

Страх од Деда мраза

Сантафобија је страх од Деда Мраза, а вероватно је произашао из интеракције у детињству.

Мала деца која су доведена, силом „бачена“ у крило Деда Мраза, са чудном великом белом брадом, када је све то сасвим ново и непознато, могла би створити ту асоцијацију у одраслом добу, сматра Струтерс.

„Сви их гледају, чекају одговор, очекујући да ће бити срећни. Сви смо видели те слике мале деце на коленима Деда Мраза како плачу”, додаје и истиче како су неки од оних старих Деда Мразова изгледали прилично застрашујуће.

Ради се о потенцијално прилично застрашујућем догађају за мало дете и лако је схватити како тај трауматичан догађај може постати окидач за тај страх. Када касније у животу схватите да то заправо и није нешто посебно страшно, и даље носите ту фобију, још увек је то укорењено, закључује хипнотерапеут.