Како су гусле стигле у Хелсинки
Бојана Пековић је успела да направи симбиозу гусала са другим инструментима, најпре са хармоником, потом са жичаним инструментима и, на крају, са клавиром и електронском музиком
Бранко Станковић је реализовао више од хиљаду емисија „Квадратура круга” (субота, РТС 1, 18.25), која је већ 20 година на малом екрану. Рекорд вредан сваког поштовања. И много разлога за лично, ауторово задовољство.
И после толико емисија, још увек успева да нас изненади својим причама о малим-великим људима. За данас најављује причу о Бојани Пековић и њеном брату Николи, који померају границе у музици.
Младу Бојану Пековић из Краљева, Бог је наградио анђеоским гласом, а уз то јој подарио низ талената. Она је прва у свету одбранила мастер рад на гуслама на Музичкој академији Сибелијус у Хелсинкију. Бојана је гусле обојила другачијим тоновима и успела да направи симбиозу гусала са другим инструментима, најпре са хармоником, потом са жичаним инструментима и, на крају, са клавиром и електронском музиком. Међу првима је у свету увела и гусле у симфонијски оркестар, а од овог месеца уводи их и у оперу у Немачкој.
– Бојана није једина у породици Пековић, коју је бог наградио талентом – каже Бранко Станковић.
– Њен брат Никола, који негује класичну музику, већ се доказао као виртуоз на хармоници. Никола је са 22. године постао најмлађи доцент у историји Факултета уметности у Нишу, где је ванредни професор. Специјалистичке студије окончао је у Шпанији, а сада је на завршној години докторских студија у Португалији.
Као солиста и камерни музичар, Никола је наступао широм света, одакле се вратио са 54 признања.
– Бојанини и Николини заједнички концерти су путовање кроз време и емоције – додаје наш саговорник.
– И Никола и Бојана су расли и израсли до висина у којима већ померају границе у музици.
Станковић годинама гради свој стил и никада није подлегао трендовима, утицајима и помодарству. Осећа ли стваралачко засићење?
– Уморио се јесам, али се нисам истрошио, ни у идеји, ни у креацији – вели Бранко Станковић.
– Надам се да и гледаоци тако мисле јер да није тако шта би друго, њих око милион, сваке суботе, у 18.20, могло натерати да одвоје пола сата свог слободног времена и посвете га мојој „Квадратури круга”.
