Kako su gusle stigle u Helsinki
Bojana Peković je uspela da napravi simbiozu gusala sa drugim instrumentima, najpre sa harmonikom, potom sa žičanim instrumentima i, na kraju, sa klavirom i elektronskom muzikom
Branko Stanković je realizovao više od hiljadu emisija „Kvadratura kruga” (subota, RTS 1, 18.25), koja je već 20 godina na malom ekranu. Rekord vredan svakog poštovanja. I mnogo razloga za lično, autorovo zadovoljstvo.
I posle toliko emisija, još uvek uspeva da nas iznenadi svojim pričama o malim-velikim ljudima. Za danas najavljuje priču o Bojani Peković i njenom bratu Nikoli, koji pomeraju granice u muzici.
Mladu Bojanu Peković iz Kraljeva, Bog je nagradio anđeoskim glasom, a uz to joj podario niz talenata. Ona je prva u svetu odbranila master rad na guslama na Muzičkoj akademiji Sibelijus u Helsinkiju. Bojana je gusle obojila drugačijim tonovima i uspela da napravi simbiozu gusala sa drugim instrumentima, najpre sa harmonikom, potom sa žičanim instrumentima i, na kraju, sa klavirom i elektronskom muzikom. Među prvima je u svetu uvela i gusle u simfonijski orkestar, a od ovog meseca uvodi ih i u operu u Nemačkoj.
– Bojana nije jedina u porodici Peković, koju je bog nagradio talentom – kaže Branko Stanković.
– Njen brat Nikola, koji neguje klasičnu muziku, već se dokazao kao virtuoz na harmonici. Nikola je sa 22. godine postao najmlađi docent u istoriji Fakulteta umetnosti u Nišu, gde je vanredni profesor. Specijalističke studije okončao je u Španiji, a sada je na završnoj godini doktorskih studija u Portugaliji.
Kao solista i kamerni muzičar, Nikola je nastupao širom sveta, odakle se vratio sa 54 priznanja.
– Bojanini i Nikolini zajednički koncerti su putovanje kroz vreme i emocije – dodaje naš sagovornik.
– I Nikola i Bojana su rasli i izrasli do visina u kojima već pomeraju granice u muzici.
Stanković godinama gradi svoj stil i nikada nije podlegao trendovima, uticajima i pomodarstvu. Oseća li stvaralačko zasićenje?
– Umorio se jesam, ali se nisam istrošio, ni u ideji, ni u kreaciji – veli Branko Stanković.
– Nadam se da i gledaoci tako misle jer da nije tako šta bi drugo, njih oko milion, svake subote, u 18.20, moglo naterati da odvoje pola sata svog slobodnog vremena i posvete ga mojoj „Kvadraturi kruga”.
