Епидемија плесања догодила се у 16. веку у Стразбуру, у покрајини Алзас (данас део Француске).

Почела је у јулу 1518. године када је једна жена, Фрау Трофеа, почела манично да плеше по улицама без очигледног разлога. У року од недељу дана, њено чудно понашање је „заразило” је још око 34 особе, које су незадрживо почеле да плешу.

До краја августа, број учесника је порастао на око 400 људи који су плесали без прекида.

Лекари у то време су дијагностиковали појаву као случај „вруће крви” и препоручили још више плесања да би је излечили.⁠

Власти су чак унајмиле музичаре и изградиле бине да би подстакле плесање, верујући да ће то пре окончати епидемију. Међутим, овај приступ се показао као контрапродуктиван, јер је чинио се да подстиче још више људи да се придруже игрању по улицама.

Плесачи су плесали недељама и након неког времена доживљавали екстремну исцрпљеност, срчане и мождане ударе, што је доводило и до смртних случајева.

Током времена предложена су разна објашњења за ову епидемију, укључујући религиозни жар, психозу изазвану стресом, тровање ерготом (од плесни која напада раж и пшеницу), као и масовну хистерију.⁠

Тек након што су плесачи пребачени у светилиште у планинама, где су се молили и примали благослов, плесна куга је престала.

Епидемија плесања се завршила почетком септембра исте годиен, али тачан узрок је до данас остао мистерија.

Масовна хистерија

⁠Масовна хистерија је социопсихолошки феномен када се код више људи појаве исти или слични симптоми хистерије, обично изазвани стресом, страхом или веровањем у неку болест или необјашњив феномен.

Нико није знао зашто су људи у Стразбуру почели да плешу, нити како да се зауставе. Неки су мислили да је то казна од Бога, а други да је то последица отровних гљива или злих духова.

Данас се сматра да је то био случај масовне хистерије изазване социјалним и економским проблемима, као што су глад, болести и сиромаштво, који су мучили становнике Страсбоурга у то време.

Тровање плеснима

Тровање ерготом из плесни је озбиљно стање које може изазвати разне поремећаје у организму. Ергот је плесан која расте на житарицама, посебно на ражи, и садржи отровна алкалоидна једињења. Симптоми тровања ерготом, поред халуцинација, психоза, конвулзија, главобоља, вртоглавица, трзања мишића, поремећаја равнотеже, парализе, могу бити и мучнина, повраћање, дијареја, смањење протока крви, крварење, висок крвни притисак, срчани и мождани удар.

Тровање ерготом се може спречити избегавањем конзумирања контаминираних житарица или производа од њих. Лечење се састоји од симптоматске терапије и примене лекова који блокирају деловање ерготних алкалоида.