Најмлађа престоница Балкана

Улице пуне зеленила, паркови, чистоћа на којој би позавидели и многи западноевропски градови, богато културно наслеђе, надалеко познати ћевапи, садржајан ноћни живот...

Ово су само неки од утисака које посетиоци могу да понесу из Бањалуке. Ипак, оно по чему се главни град Републике Српске и други по величини и значају град у Босни и Херцеговини највише памти јесу људи – гостољубиви, срдачни и отворени према свакоме. То је и главни разлог што је Бањалука, мада је у протеклим деценијама услед трагичних догађаја на овим просторима умногоме променила структуру становништва, сачувала свој дух и „комшијску” присност по којој је позната.

Бања Лука или Бањалука – јер правилно је и једно и друго, па се Бањалучани понекад шале да су једини град који има два назива – у ужем градском подручју има према последњем попису из 2013. нешто више од 135.000 становника. С околином броји око двеста хиљада становника, тако да је највећи град Републике Српске и њен административни, друштвени, образовни и културни центар.

Повољан положај и добра повезаност

Од Београда је удаљена 332, од Сарајева 195, а од Загреба 187 километара. Такав повољан положај, а ни море није далеко, омогућио јој је добру повезаност с главним центрима бивше Југославије. И мада су део Босне и Херцеговине, већина Бањалучана не крије да је у „духовном” смислу највише повезана и упућена на – Србију.

До Бањалуке се из Београда може стићи из два правца. Први је, ауто-путем преко Хрватске, а други, популарним коридором кроз Босну. Аутобусима, првим правцем треба око пет и по, а другим око седам сати, мада дужина путовања умногоме зависи од чекања на граници. Због тога је у плану изградња ауто-пута преко Бијељине и Брчког који ће умногоме скратити путовање и овај део Републике Српске још више приближити Србији. Наравно, до Бањалуке се лако може доћи и авионом, а лет траје око 40 минута.

Бањалука има богато историјско, културно и верско наслеђе. Оно се може поделити у неколико етапа. Прва је из османског периода, која је трајала око четири века. Најпознатији споменик из времена када су ови крајеви били под Турцима је тврђава Кастел на обали Врбаса, саграђена у 16. веку, у време када је место постало седиште босанског санџака. Кастел се развијао током 17. и 18. века да би у 19. веку, као и већина сличних утврђења, изгубио на значају. Данас је тврђава једно од омиљених излетишта Бањалучана. Тамо се налази Љетња позорница, игралишта за децу, бројни ресторани (од којих су неки на сплавовима) као и Завод за заштиту културног, историјског и природног наслеђа Републике Српске.

Током летњих месеци на Кастелу се одржавају концерти и фестивали, по којима је овај град чувен, па до дубоко у ноћ одатле „трешти” музика.

Други познати споменик из османског периода је
Ферхат-пашина џамија, позната и као Ферхадија. Изграђена је 1579. године од откупнине коју је Ферхат-паша Соколовић добио за „главу” Херберта Турјашког. Подигнута је у класичном османском стилу, била срушена током рата у Босни и Херцеговини, али је касније обновљена.

Ипак, свој највећи развој Бањалука доживела је у време Југославије. Између два рата била је седиште Врбаске бановине и тада су подигнуте зграде које су и данас један од симбола града – Бански двор, Банска управа, Хипотекарна банка и Народно позориште. Смештене у најстрожем центру града и даље имају важну улогу, па је у здању Банске управе седиште градоначелника и Скупштине града (зато је позната и као Градска палата), а зграда Банског двора је место где се налазе концертне дворане и друге културне институције.

После снажног земљотреса с епицентром у самом центру града 1969. године, нове стамбене зграде подигнуте су по најсавременијим стандардима. Најпознатије су оне у насељу Борик, тако да је Бањалука данас модеран град, позната по вишеспратницама, стамбеним блоковима и булеварима.

Нажалост, током грађанског рата на простору Босне и Херцеговине страдао је велики број житеља Бањалуке. Део становника је напустио град, а у њега се доселило много избеглица, тако да је структура становништва у значајној мери промењена. Променили су се и називи многих улица, градских четврти и насеља, на које Бањалучани нису лако могли да се навикну. Ипак, Бањалука данас настоји да тај тежак период остави иза себе. На сваком кораку се нешто гради и подиже, то је и град младих, важан универзитетски центар, тако да у њу, због школовања, долазе млади из свих делова Републике Српске.

Ваљда због великог броја младих и туриста, Бањалука је позната и по занимљивом ноћном животу у којем има места за љубитеље свих укуса – од „тврдих” рокера до народњака. У топлим ноћима, којих је ове јесени било много, баште кафића, посебно викендом, биле су пуне до „ситних” сати, а са свих места, као на некој великој позорници, одјекивала је музика. Главна – Улица краља Петра викендом постаје пешачка зона, што не ствара много проблема у саобраћају. Гужви има, али ни налик београдским, па се с једног на други крај града може стићи релативно брзо. Градски превоз, у који је укључено неколико превозника, солидно је организован, а чине га 23 градске линије. Цена карте за једну вожњу је 2,3 марке, дневна карта је 7,1 марку, а месечна за запослене 78 марака (за једну марку може се добити око 0,5 евра односно око 60 динара).

Цене сличне београдским

Кад смо код цена, може се рећи да су оне по кафићима и ресторанима сличне или нешто ниже у односу на београдске, што је, имајући у виду не баш добар стандард грађана, за већину скупо. Ипак, то се не одражава на њихову, готово увек добру посећеност. Ресторана има много, с најразличитијим кухињама, али где год да се дође неизоставно је пробати чувени бањалучки ћевап.

Бањалучани и њихови гости, који воле да викенд проведу у природи, одлазе у неки од бројних паркова. Најпознатији је прозван по Младену Станојевићу, лекару и хуманисти, који је страдао током Другог светског рата, али има их у свим деловима града, због чега је Бањалука позната као град зеленила.

С доласком хладнијег времена одмор у природи заменила је и „шетња” по модерним тржним центрима, који ни у Бањалуци не мањкају.

Господска улица

Када је Бањалука 1878. године ушла у састав Аустроугарске, град је почео да добија европски изглед. Крајем 19. века настала је чувена Господска улица, с углавном једноспратним и двоспратним зградама грађеним у ренесансном стилу. Ова улица и данас је срце града и главна бањалучка „штрафта”, с банкама, радњама познатих модних брендова, ресторанима, уличним свирачима. И даље важи правило: ако се Бањалучани негде могу срести – то је сигурно у Господској. У аустроугарско време направљена је и зграда Железничке станице, у којој је данас смештен Музеј савремене уметности.

Палата Републике

Некадашња зграда Хипотекарне банке данас је Палата Републике, јер је ту од 2008. године седиште председника Републике Српске. У близини пред Други светски рат била је подигнута и Црква Свете Тројице, освештана на Спасовдан 1939. Срушиле су је усташе током Другог светског рата, када је Бањалука била у саставу НДХ. На том месту 1993. године почела је изградња Храма Христа Спаситеља, који је завршен и освештан на Спасовдан 2009. године.