Мач с Моравског коридора у витрини

Мач стар 3.000 година из периода прелаза из бронзаног у гвоздено доба, пронађен приликом изградње Моравског коридора, био је несумњиво ове године најузбудљивији догађај за све Крушевљане, а посебно за Народни музеј Крушевца.

 – Бронзани мач, пронађен у атару села Кошеви, један је од најзначајнијих историјских предмета у нашем музеју. То је најчистији предмет од бронзе, који је до сада виђен на овим просторима – каже за „Магазин” Никола Пантелић, директор Народног музеја Крушевац.

Занимљиво је објашњење откуда се мач богато украшен и с тврдо ливеном дршком, што је оружје народа из алпских земаља, нашло у нашим крајевима.

Нови археолошки локалитети

– Овакве предмете наука везује за продоре племена из области централне Европе на просторе тадашње Грчке. Од великог је значаја, јер је то једини мач тог типа откривен јужно од Дунава, а карактеристичан је за период преласка из бронзаног у гвоздено доба. Датира између 1200. и 1100. године пре наше ере – објаснио је Пантелић.

Тренутно се мач налази у сталној поставци музеја у привременој витрини, али директор музеја најављује да се прави специјална зидна витрина, у којој ће овај вредни предмет бити чуван пред очима посетилаца.

– Велику захвалност дугујемо компанији „Бехтел-Енка”, чији радници су и пронашли мач током радова на изградњи Моравског коридора. Ова компанија донирала је 100.000 динара за израду витрине – каже Пантелић.

Али, изненађењима током градње ауто-пута ту није био крај.

Радови на делу трасе Моравског коридора, која је у надлежности Народног музеја Крушевац, донели су два нова археолошка открића. Иако је вишеслојни локалитет Бедем, крај села Маскаре, добро познат стручној и широј јавности, новину представља гробље откривено у непосредној близини утврђења, које је у оквиру заштитних археолошких радова на траси, у организацији Археолошког института из Београда и крушевачког музеја, истраживано током јула и августа 2021. године. Том приликом откривено је 38 индивидуа различите животне доби. Некропола потиче из рановизантијског периода, из шестог или седмог века.

Други, потпуно нови локалитет под називом Арчиновица, истраживан је током 2023. године, поново у сарадњи с Археолошким институтом. Откривен је на размеђи крушевачке и трстеничке општине, у атарима насеља Селиште и Коњух, на око 700 метара од леве обале Западне Мораве.

– Налазиште представља веома значајан допринос археологији не само западног Поморавља, већ и овог дела наше земље. Први пут смо добили јасније податке о начину живота и насељавању словенских заједница у раном средњем веку, у периоду од 9. до 10. века. Откривена је велика количина предмета за свакодневну употребу. Ту су кухињски судови, камене и коштане алатке, као и остаци објеката са земљаним пећима за припрему хране – објаснио је Пантелић.

На територији Крушевца, односно Расинског округа, до сада је откривено 250 археолошких налазишта.

Богати музејски фундус

Музејски фундус садржи око 23.000 музеалија природњачког, археолошког, етнолошког, историјског, културно-историјског и ликовног карактера. Неки предмети потичу још из периода праисторије, антике и средњег века, сведоче о раздобљу турске превласти и обнове српске државности, све до средине 20. столећа.

У Свечаној сали музеја актуелна је изложба поводом 120 година од оснивања Кола српских сестара, док је у Уметничкој галерији у припреми изложба уметнице Биљане Ђурђевић, а у Кући Симића припрема се изложба старих хаљина.

Холограм Светом кнезу Лазару

Крушевачки музеј, први у Србији, има у оквиру сталне поставке холограм Светом кнезу Лазару и апликацију.

– Ово је велики корак за наш музеј, јер на тај начин пратимо савремене музеолошке тенденције и чинимо нашу поставку интерактивном. У овај пројекат Министарство културе уложило је 1.000.000 динара, а Град Крушевац 100.000 динара. Кроз овакав приступ настојимо да повећамо број посетилаца, а пре свега младе – наводи директор музеја.

Дом Слободиште

Народни музеј Крушевац до краја године требало би да заврши и јавности представи сталну поставку у Дому Слободиште, меморијалном комплексу подигнутом на југозападном ободу града, на обронцима Багдале. Ту се за време фашистичке окупације (1941‒1944) налазио логор са стратиштем за 1.650 цивила и родољуба.

– Рад на овом пројекту трајао је дуже од предвиђеног, јер смо након обимних истраживања дошли до обиља новог материјала у виду фотографија, документације, личних предмета страдалих, а открили смо и известан број стрељаних чија имена су била изостављена из првобитне поставке на Слободишту из идеолошких разлога – навео је Пантелић.