ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: МАНАСТИР КАСТАЉАН

Зидине и данас окупљају вернике

Житељи Неменикућа, на обронцима Космаја, окупљају се за Ђурђевдан како би резањем славског колача обележили Светог Георгија, манастирску славу

(Фото Мариота Влаисављевић)

Тишина космајске шуме, коју „пресече” понека пешачка тура или бајкери који воле брдовите падине за своје вратоломије, савршена је за вреле дане током којих можете да шетате заклоњени од градске вреве. На североисточној страни налази се манастир Кастаљан посвећен Светом Ђорђу. Заборављен и заклоњен од радозналих погледа.

Шетајући падином, у дну шуме, долази се до остатака споменика културе, манастира који је, највероватније, подигнут у 14. веку на темељима римског каструма из 2. или 3. века у време краља Драгутина.

Рушевине, међу којима се назиру порта, трпезарија, али и место где је олтар на којем су житељи Неменикућа сместили икону свеца, сведоче о једном необичном и туробном времену, али су и енигма зашто је манастир тако дуго био закопан.

По ономе што је познато, на основу доступне историјске грађе, манастир је обновио деспот Стефан Лазаревић у 15. веку додајући куполу. Светиња је порушена крајем 17. века, а крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века дословно је откопана.

Манастир је некад, тврде познаваоци, био живописан, али растиње које га је прогутало данас оставља слику запуштеног локалитета који чека на неке боље дане. Иако спада у место од посебног значаја, ретки га обилазе, осим мештана оближњег села Неменикуће који повремено иза зидова остављају иконе, новац, пале свеће и посећују га најчешће око Ђурђевдана.

Испред храма откривена су и три монашка гроба. Још неколико старијих гробница пронађено је под темељима конака, а трагови воде у веома далеку историју.