Вештица из Бухенвалда

Ова особа била је позната под надимцима који су сугерили на зло. Звали су је „звер из Бухенвалда”, „касапиниова удовица”, „кучка из Бухенвалда”. Звала се Илзе Кох и када се обесила у затвору 1967. године, оставила је поруку: смрт је ослобођење.

Била је удата за Карла-Ота Коха, команданта концентрационг логора Бухенвалд. Са затвореницима је поступала изузетно сурово и садистички. Она је лично издвајала тетовиране затворенике да буду убијени на начин да се не оштете тетоваже. Након њихове смрти кожа са тетоважама је скидана са тела и од ње су прављени абажури за лампе.

Како је остало за забележено, хранила се патњом људи које је мучила. Знала је да бичује чак и децу и да их са смехом прати до гасне коморе. Њеним зверстима није било краја а са супругом је волела материјална ужиања. Током рата су она и супруг хапшени због крађа и проневера државних пара и спашени су само игром случаја. Командант Буехнвалда био је пријатељ са Хајнрихом Химлером, командантом СС-а који их је поштедео.  

Са супругом је добила троје деце а након његове смрти 1944. године када је стрељан, добила је дете са још једним СС-овцем, док су  у притвору чекали суђење. Више пута јој је суђено, син из брака са командантом логора је починио самоубиство а четврто дете јој је одузето. Неки су тврдили да ни једна казна за њу не би била одговарајућа.