Рутама европске културе кроз Србију

Обилазак јеврејских  споменика и вредних скулптура на старим гробљима, здања у стилу сецесије или Гвоздена капија као најлепши део Ђердапа, препорука су европском туристи који се пита по чему све наша земља припада Европи. Али, препорука и да се упозна с вредном баштином на нашим просторима.

Дани Савета Европе обележени су код нас изложбом „Културне руте у Србији”, којом је представљено осам европских званично признатих путева културе који пролазе кроз Србију. Изложбу су организовали министарства културе и туризма, у сарадњи с Туристичком организацијом Србије.

Како је за наш лист објаснио помоћник министра туризма Немања Радовић, од 48 званично потврђених културних рута у Европи, осам су у Србији.

Европска рута јеврејског наслеђа

Европска рута јеврејског наслеђа, од Синагоге у Суботици, Споменика јеврејским жртвама из Другог светског рата до спомен-плоче Милеви Марић Ајнштајн у Новом Саду, повезује Србију са 20 земаља Европе.

Рута жена писаца

Рута жена писаца упознаје и нас и туристе, каже, са животним делима списатељица које су се у 20. веку бориле за родну равноправност, као што су Исидора Секулић, Десанка Максимовић и Нишлијка Јелена Димитријевић.

Културни пут сецесије

Здања сецесије, која се ширила као стил нове уметности 19. века, обележја су културног пута сецесије који пролази кроз 15 земаља Европе и кроз један регион Јужне Америке. На овој рути су суботичка здања: Синагога, Палата Рајхл и Градска кућа.

Рута културно-историјски значајних гробаља

Рута културно-историјски значајних гробаља, наставља још једна наша саговорница, саветница у Министарству туризма и омладине Данијела Вићентијевић, повезује Србију са 20 европских земаља захваљујући вредним споменицима Новог гробља у Београду. Она подсећа да су гробља део наше цивилизације, где су сећања и симболи записани у камену.

Рута трансроманика

Рута трансроманика представља романичке путеве и стил наслеђа Европе. „То је први заједнички језик Европе који уједињује народе од средњег века до данас”, каже. Ризница културног наслеђа с елементима романичке уметности у Србији представљена је на споменицима културе рашке школе, од којих су четири на листи Унеска. Рута пролази кроз девет земаља, а на њој су манастири Студеница, Жича, Градац и Ђурђеви ступови, као и Црква Светог Петра и Павла у Новом Пазару и тамошњи манастир Сопоћани.

Рута гвоздене завесе

Јачање сарадње пограничних региона  и међусобно упознавање њихових културно-историјских вредности створило је бициклистичку руту гвоздене завесе, то јест дугачку европску стазу за бициклисте која у ствари „отвара” некадашњу гвоздену завесу. Она пролази кроз 12 земаља и обухвата бициклистичку руту Еуровело 13, која се пружа од Баренцовог мора на северу до Црног мора на југу и пролази кроз наша пограничја с Румунијом и Мађарском.

Пут римских царева

Пут римских царева једна је од најзначајнијих европских рута која пролази и кроз Србију. Она представља наслеђе  римског периода дуж Дунава, као што су Сирмијум у Сремској Митровици, Тимакум Минус у селу Равни код Књажевца, тврђава Дијана и Гвоздена капија код Кладова и Феликс Ромулијана у Гамзиграду код Зајечара. Ова рута повезује и три српска винска региона, а то су банатски, моравски и неготински.

Рута индустријског наслеђа

На путевима културе Србије нашла се и рута индустријског наслеђа која обухвата Музеј Николе Тесле и стогодишње хидроелектране у Вучју код Лесковца.

Како је подсетила Данијела Вићентијевић, још шездесетих година прошлога века Савет Европе окупио је стручњаке да предложе мере којима би се побољшала свест о најважнијим европским културним местима. Тако је дошло до идеје о културним „коридорима” која је прерасла у Програм културних рута Савета Европе. Приближавање градова и држава у циљу одрживог територијалног развоја и социјалне повезаности има за циљ, по том програму, наглашавање значаја историје и културе, али и јачање заједничких вредности јединственог европског простора. Истовремено, промовише културне различитости и обележја и међусобни културни дијалог, који нас у Европи повезује у јединствену културну понуду, како истиче саговорница.

Србија од 2003. чланица Савета Европе

Србија је још од 2003. чланица Савета Европе, а од 2012. званично учествује у обележавању Дана  европске баштине којој и добар део нашег културног наслеђа припада, подсетила је посебна саветница министра културе Гордана Предић. Са својим богатим наслеђем, каже, наша земља значајно учествује у очувању европског идентитета. Директор Народне библиотеке и писац Владимир Пиштало указао је на важност путева културе Европе кроз Србију за нашу земљу, колико за Ваљево, рецимо, значи што ће га туриста посетити јер је у њему рођена Десанка Максимовић, а за Београд то што је Музеј Николе Тесле један од најпосећенијих у региону.