У данашњем друштву деца постају невидљива
Међународни дечији филмски фестивал, који траје до 22.октобра, отворен је у београдској МТС дворани
У препуној сали београдске МТС дворане је пројекцијом хрватског филма „Дневник Паулине П“, отворен 19. Кидс фест, на којем ће до 22. октобра бити приказано 18 дугометражних играних, цртаних и документарних остварења из више европских земаља, под слоганом „Ту сам са другарима“.
После пројекције, уз бурне аплаузе мноштва малених дланова, гледаоцима се поклонила екипа филма, на челу са главном глумицом Катјом Матковић, која је сјајно оживела лик симпатичне Паулине П, ученице трећег разреда једне загребачке основне школе, паметне и веселе девојчице суочене са питањима каква муче све њене вршњаке.
Гости дечијег филмског фестивала су били и редитељ филма Невен Хитрец, као и списатељица Сања Полак, по чијој је истоименој књизи – уврштеној у Хрватској у школску лектиру – снимљен „Дневник Паулине П“. Есклузивно за „Политику“, они говоре о својим искуствима са књижевним и филмским ликом, који ће наша публика имати прилике да види у биоскопима и после Кидс феста.
-Филм се заснива на првом роману о Паулини П, објављеном 2000, али је сценарио допуњен и неким детаљима којих у књизи нема. Продуцент Јуре Бушић дошао је још пре десетак година на идеју да сними филм по овој књизи која је стекла невероватну популарност, али је у томе успео тек сада. Наравно, као и обично, у питању су биле финансије. Ја сам се тек накнадно прикључио, на моје велико задовољство – каже Невен Хитрец, којем је ово трећи дугометражни играни филм, уз више награђиваних краткометражних документараца.
Занимљиво је да је сценарио за та три претходна филма радио његов отац Хрвоје Хитрец, познати хрватски књижевник (за децу), драмски писац и сценариста, али је овога пута посао поверен „двојцу“ Дори Делбјанко и Ивану Турковићу Хрњаку.
-Иако сам већ имао искуства у раду с децом тог узраста (од девет, десет година) у филму „Снивај, злато моје“, ово је био потпуно нови доживљај. Прву аудицију смо, због пандемије, радили онлајн, преко монитора, јавило се 400 кандидата. Коначан избор је био шест месеци касније, уживо. Морам да истакнем да су се мали глумци одлично снашли у својој првој улози, али признајем и да је рад са толиким бројем деце (који је на филмском платну окупљен још само у старим класицима „Влак у снијегу“ и „Дружина Пере Квржице“) био веома захтеван и напорам, па сам оно мало сцена са одраслима, професионалцима, доживљавао као одмор – поверава нам редитељ, и сам отац двојице синова, од 17 и 20 година.
Сања Полак, необична учитељица у ОШ „Даворин Трстењак“ у Загребу, проглашена је за једну од најчитанијих и најпродаванијих савремених хрватских књижевница, захваљујући серијалу романа у којима своју јунакињу, ученицу трећег, а касније и виших разреда основне школе (њени ликови, као што је случај са Харијем Потером Џ. К. Роулингове, из књиге у књигу расту и сазревају) суочава са малим и велким проблемима својственим том узрасту и средини у којој живи: Дневник Паулине П, Други дневник Паулине П (за који је 2004. године добила награду „Мато Ловрак”), Побуна Паулине П, Горски дневник Паулине П, Морски дневник Паулине П, Скијашки дневник Паулине П и Приче с плаже Паулине П.
Као списатељица и уредница дечјег часописа „Први избор“ Сања Полак често гостује у емисијама Хрватског радија и телевизије, на трибинама, стручним скуповима и књижевним сусретима; чланица је Друштва хрватских књижевника, Друштва дечјих писаца, Матице хрватске, Хрватског читатељског друштва, Хрватског друштва истраживања дечје књижевности и коауторка неколико уџбеника. Осим као учитељица, радила је и као учитељ ментор, предајући и оспособљавајући студенте Учитељске академије за извођење индивидуалних и јавних предавања у оквиру разредне наставе. Осим прича и књига за децу написала је и велики број сценарија за дечје и образовне емисије Хрватског радија и телевизије.
-Своју мисију просветног радника и педагога схватам веома озбиљно и предано, а нарочито се залажем за развој читалачких навика ученика млађе школске доби, након основног описмењавања, за шта је важно да имају приступачну литературу примерену њиховој доби. И Паулина П је резултат тога. Наиме, те 1995, кад сам још била млада учитељица, мој драги пријатељ и колега Дарко Циндрић осмислио је дечји часопис, и предложио да у њему пишем колумну, чији ће главни лик бити девојчица. Управо смо о томе разгварали телефоном, кад се заплакала моја беба, кћерка Паулина, и Дарко је одмах смислио да би било добро да се колумна зове Дневник Паулине П. Тако сам почела једном месечно да објављујем текстове у часопису „Први избор“... а кад их се накупило, изашла је и прва књига. Било је то пре 23 године. Данас је Паулина П велики књижевни успех, седам књига издано је у 250.000 примерака, и изведено је 500 истоимених представа – прича Сања.
У међувремену је добила и другу кћи, Петру, која је дечији психолог, а и Паулина је блиска маминој струци, она је просветни пројекат менаџер.
-Прва књига се толико свидела деци, да су ме сви наговарали да наставим, а нису морали много да ме убеђују. Доживљаји моје јунакиње су делимично засновани на сопственим искуствима, делимично на ономе што је занимало моје кћерке, али и на универзалним питањима која муче децу тог узраста, као што су односи у породици и са вршњацима, развод родитеља, прва љубав... Једна од тема која ме највише узнемирава, и којој посвећујем доста пажње, јесте коришћење деце као конзумената у савременом потрошачком друштву, јер им се све више намећу неке непотребне ствари на уштрб правих вредности, или су онемогућени да уживају у њима (на пример, то је једна од последица комерцијализације Јадрана). Уместо да се друже, играју, читају, проводе време у природи, деца су закована испред екрана. Ето, и омиљени учитељ Хрвоје из књига и филмова о Паулини П се труди да заинтересује децу за другачије врсте забаве, од излета у шуму до ручног мешења хлеба – наводи књижевница.
Други проблем којим се бави је, каже, то што деца у данашњем друштву постају „невидљива“ – за родитеље преокупирне послом, за образовни и васпитни систем, али се и сама труде да остану таква, повлачећи се у усамљени свет свог мобилног телефона.
-Желим да их подстакнем да се међусобно друже, упознају, да родитељи, деца, наставници... слушају једни друге и деле осећања- наглашава Сања Полак.
