Љубав према чоколади се наслеђује
Истраживања су показала да генетика игра значајну улогу у нашим преференцијама за одређене укусе и љубав према одређеној храни, укључујући ту и чоколаду. Одређени гени могу да утичу и на то како доживљавамо слатке и горке укусе.
Поред генетике, породичне навике и окружење у којем одрастамо, такође, имају велики утицај. Ако су ваши родитељи, баке и деке уживали у чоколади, велика је вероватноћа да ћете и ви развити љубав према овом слаткишу.
Истраживања на Универзитету у Њујорку су показала да се љубав према слаткој храни наслеђује и да нам је склоност ка слаткишима у генима. Истраживачи су направили експеримент на двема групама мишева. У једној су били они чији су родитељи били склони слаткој храни, а другој они чији преци нису волели слатко. Успели су да докажу да су мишеви, чији су родитељи волели слатко , наследили исту склоност.
Научници су открили да чоколада садржи триптофан, „чоколадни екстази”, хемијски састојак који мозак подстиче да лучи неуротрансмитер серотонин, који у већим количинама изазива осећај пријатности и среће.
У чоколади има и фенилетиламина, „чоколадног амфетамина“, који ствара осећај привлачности и узбуђења.
Трећи важан састојак чоколаде који има смирујуће дејство, јесте теобромин, који опушта мишиће и ствара осећај лакоће и пријатности.
Чоколада спречава мождани удар
Предности чоколаде су што брзо обнавља енергију, штити крвне судове од инфаркта, може да спречи мождани удар, ублажава предменструални синдром, лечи анемију, посебно код трудница.
У многим културама, чоколада има посебно место и често се користи у разним обредима и прославама. Благотворна дејства чоколаде позната су још из периода Астека у Јужној Америци, који су открили да млевењем зрнца какаовца у пасту и додавањем чилија и воде могу направити освежавајуће и храњиво пиће.
Њиме су се крепили на великим надморским висинама и при физичким напорима, а колико су ценили какао говори и податак да су какао зрнца користили уместо новца.
У Европу су чоколаду донели морепловци у 16. веку. Домишљати посластичари додали су јој шећер и учинили је опште популарном.
Холанђанин Конрад Ван Хојтен је 1825. године успешно издвојио какао путер из зрнаца какаовца, а Рудолф Линдт је 1880. године у Швајцарској усавршио његову методу.
Осим што јој је укус неодољив, чоколада је одлична за срце и циркулацију, за кожу, за мозак. Смањује лош холестерол, помаже при мршављењу ако отопите и поједете комадић 20 минута пре оброка, а тамна чоколада може спречити дијабетес. То, нажалост, не значи да треба да поједете целу таблу одједном.
Чоколаду какву данас знамо произвео је 1875. године Швајцарац Данијел Петер, додајући јој aлпско млеко.
