Ljubav prema čokoladi se nasleđuje
Istraživanja su pokazala da genetika igra značajnu ulogu u našim preferencijama za određene ukuse i ljubav prema određenoj hrani, uključujući tu i čokoladu. Određeni geni mogu da utiču i na to kako doživljavamo slatke i gorke ukuse.
Pored genetike, porodične navike i okruženje u kojem odrastamo, takođe, imaju veliki uticaj. Ako su vaši roditelji, bake i deke uživali u čokoladi, velika je verovatnoća da ćete i vi razviti ljubav prema ovom slatkišu.
Istraživanja na Univerzitetu u Njujorku su pokazala da se ljubav prema slatkoj hrani nasleđuje i da nam je sklonost ka slatkišima u genima. Istraživači su napravili eksperiment na dvema grupama miševa. U jednoj su bili oni čiji su roditelji bili skloni slatkoj hrani, a drugoj oni čiji preci nisu voleli slatko. Uspeli su da dokažu da su miševi, čiji su roditelji voleli slatko , nasledili istu sklonost.
Naučnici su otkrili da čokolada sadrži triptofan, „čokoladni ekstazi”, hemijski sastojak koji mozak podstiče da luči neurotransmiter serotonin, koji u većim količinama izaziva osećaj prijatnosti i sreće.
U čokoladi ima i feniletilamina, „čokoladnog amfetamina“, koji stvara osećaj privlačnosti i uzbuđenja.
Treći važan sastojak čokolade koji ima smirujuće dejstvo, jeste teobromin, koji opušta mišiće i stvara osećaj lakoće i prijatnosti.
Čokolada sprečava moždani udar
Prednosti čokolade su što brzo obnavlja energiju, štiti krvne sudove od infarkta, može da spreči moždani udar, ublažava predmenstrualni sindrom, leči anemiju, posebno kod trudnica.
U mnogim kulturama, čokolada ima posebno mesto i često se koristi u raznim obredima i proslavama. Blagotvorna dejstva čokolade poznata su još iz perioda Asteka u Južnoj Americi, koji su otkrili da mlevenjem zrnca kakaovca u pastu i dodavanjem čilija i vode mogu napraviti osvežavajuće i hranjivo piće.
Njime su se krepili na velikim nadmorskim visinama i pri fizičkim naporima, a koliko su cenili kakao govori i podatak da su kakao zrnca koristili umesto novca.
U Evropu su čokoladu doneli moreplovci u 16. veku. Domišljati poslastičari dodali su joj šećer i učinili je opšte popularnom.
Holanđanin Konrad Van Hojten je 1825. godine uspešno izdvojio kakao puter iz zrnaca kakaovca, a Rudolf Lindt je 1880. godine u Švajcarskoj usavršio njegovu metodu.
Osim što joj je ukus neodoljiv, čokolada je odlična za srce i cirkulaciju, za kožu, za mozak. Smanjuje loš holesterol, pomaže pri mršavljenju ako otopite i pojedete komadić 20 minuta pre obroka, a tamna čokolada može sprečiti dijabetes. To, nažalost, ne znači da treba da pojedete celu tablu odjednom.
Čokoladu kakvu danas znamo proizveo je 1875. godine Švajcarac Danijel Peter, dodajući joj alpsko mleko.
