Кроз шест држава колима и с псом

За све који на далеку дестинацију не морају, а и не воле да путују брзо, да чекају на аеродромима, у гужви с мноштвом непознатих људи – путовање колима је заиста најоптималнија варијанта. Може се застати, истражити, погледати све шта вас занима, одморити се кад год је потребно, али за овакав пут најважније је да се наоружате стрпљењем и спремите на чињеницу да некада неће ићи све као по лоју.

Али, и то је део авантуре и планирања „роад трипа”: на точковима се проводе дуги сати, али на циљу свог путовања на неком аутентичном месту добијате прилику да се препустите атмосфери места, дружите с локалним становништвом и накратко живите по неким другим правилима.

Валенсија, диван приморски град и велика лука, показао се као пун погодак за избор крајње тачке, али до њега је требало стићи. Између полазне тачке и места које смо изабрали за одмор делило нас је 2.500 километара.

Смештена на обали Балаерског мора, на југу Пиринејског полуострва, на истоку Иберијског полуострва, Валенсија је проглашена за град науке и уметности, али и место дугих, широких пешчаних плажа. Разоружава непрегледним лејама олеандера, палми и егзотичних кактуса, који расту на сваком кораку, у необичним формама и величинама.

Љубазност и срдачност људи су незаобилазан утисак, а лежерност којом живе је несвакидашња. Без обзира на то да ли је викенд или су радни дани, сваки слободан тренутак локалци проводе на обали мора, кампујући или седећи с пријатељима, лежерно ћаскајући, играјући карте, причајући до касно у ноћ.

Таласи нису ретка појава на овом делу шпанске обале, па је много сурфера и оних који ће се радо упустити у авантуру. Нису ретки ни они који с пешкиром крену и у пола ноћи пут мора и таласа.

Одбојка на песку се игра по цео дан(Фото Приватна архива)

Град одбојке и фудбала

За породични одмор Валенсија је пун погодак. Оно што је најважније, после пута од 2.500 километара док сте у граду на кола можете да заборавите. Право растерећење је да паркирате ауто и кренете у истраживање града на два точка. Наиме, цео град је повезан одличним бициклистичким стазама. Бициклом се стиже до музеја, делфинаријума, центра града и познате градске пијаце на којој може да се купи тек убрано воће, поврће и свежа риба, лако се стиже и у тржне центре, до Серанове куле, базилике и катедрале, али и до најудаљенијих плажа, ресторана.

Оно што сваког очара је заводљиви, слаткасти мирис олеандера, којих има на савком кораку.

Пошто ноћ пада далеко касније него код нас, дани трају дуже и пружају прилику да се опуштено ужива у доколици, али и да се обиђу све знаменитости града. Немогуће је остати равнодушан на љубазност и срдачност овог народа, који врло радо прискоче у помоћ за шта год да вам затреба, па и сами брзо почнете да одговарате с „ола” и „грацијас”, који лако улазе у говор туриста. Многи Шпанци, поготово старији, истина, не говоре баш сјајан енглески, али и основно знање језика довољно је да се сазна све што је потребно.

Бисер Азурне обале

На путу до Шпаније определили смо се да идемо дуж Азурне обале. Иако је ауто-пут надомак Нице, Кана, Антиба, одлучили смо да предахнемо у Монте Карлу. Али у граду раскоши и моде, излоге „Диора”, „Ив Сен Лорана”, „Барберија” мноштво туриста једва је и приметило, јер је на главном тргу одржаван јавни час плеса. Плије, пируете и елеганција у сваком покрету очарали су туристе више од чувеног гламура овог монденског места.

Кратко освежење уз сладолед и поглед на раскош која оставља без даха, многобројне јахте и бродови у марини надомак стазе „Формуле 1” остали су за нама када смо свој пут наставили пут вреле Шпаније.

Пети сапутник

Путовање с псом је посебан изазов, посебно ако на летовање с четвороножним љубимцем крећете први пут и упознајете га у сасвим новим околностима. Већина смештаја, ресторана, објеката, продавница је „пет френдли” где год да кренете, али је неопходно да је пас на повоцу и под надзором власника.

За путовање с овим сапутником важно је припремити се: чиније с храном и вода увек морају да су при руци, као и поводац.

У Валенсији је забрањено да се пси купају на необележеним местима, а сталне полицијске патроле на моторима увек ће вас опоменути и љубазно испратити до смештаја ако не поштујете правила.

Шпанци, добри домаћини

Градски превоз у Валенсији функционише беспрекорно, аутобуске карте се купују код возача, а у неким аутобусима могу да се плате и картицама.

То, ипак, није правило у свим возилима, па се може догодити да ако немате ситно, возач вас љубазно замоли да напустите превоз.

Ако се нађете у оваквој невољи, можете брзо схватити колико су Шпанци слични нама – увек ће се наћи неко ко ће понудити своју месечну карту да очита вожњу уместо вас. И исто тако ће се срчано препирати с возачем како може да нема ситне паре да наплати карту, поготово када је реч о „неком са стране”.