Kroz šest država kolima i s psom

Za sve koji na daleku destinaciju ne moraju, a i ne vole da putuju brzo, da čekaju na aerodromima, u gužvi s mnoštvom nepoznatih ljudi – putovanje kolima je zaista najoptimalnija varijanta. Može se zastati, istražiti, pogledati sve šta vas zanima, odmoriti se kad god je potrebno, ali za ovakav put najvažnije je da se naoružate strpljenjem i spremite na činjenicu da nekada neće ići sve kao po loju.

Ali, i to je deo avanture i planiranja „road tripa”: na točkovima se provode dugi sati, ali na cilju svog putovanja na nekom autentičnom mestu dobijate priliku da se prepustite atmosferi mesta, družite s lokalnim stanovništvom i nakratko živite po nekim drugim pravilima.

Valensija, divan primorski grad i velika luka, pokazao se kao pun pogodak za izbor krajnje tačke, ali do njega je trebalo stići. Između polazne tačke i mesta koje smo izabrali za odmor delilo nas je 2.500 kilometara.

Smeštena na obali Balaerskog mora, na jugu Pirinejskog poluostrva, na istoku Iberijskog poluostrva, Valensija je proglašena za grad nauke i umetnosti, ali i mesto dugih, širokih peščanih plaža. Razoružava nepreglednim lejama oleandera, palmi i egzotičnih kaktusa, koji rastu na svakom koraku, u neobičnim formama i veličinama.

Ljubaznost i srdačnost ljudi su nezaobilazan utisak, a ležernost kojom žive je nesvakidašnja. Bez obzira na to da li je vikend ili su radni dani, svaki slobodan trenutak lokalci provode na obali mora, kampujući ili sedeći s prijateljima, ležerno ćaskajući, igrajući karte, pričajući do kasno u noć.

Talasi nisu retka pojava na ovom delu španske obale, pa je mnogo surfera i onih koji će se rado upustiti u avanturu. Nisu retki ni oni koji s peškirom krenu i u pola noći put mora i talasa.

Grad odbojke i fudbala

Za porodični odmor Valensija je pun pogodak. Ono što je najvažnije, posle puta od 2.500 kilometara dok ste u gradu na kola možete da zaboravite. Pravo rasterećenje je da parkirate auto i krenete u istraživanje grada na dva točka. Naime, ceo grad je povezan odličnim biciklističkim stazama. Biciklom se stiže do muzeja, delfinarijuma, centra grada i poznate gradske pijace na kojoj može da se kupi tek ubrano voće, povrće i sveža riba, lako se stiže i u tržne centre, do Seranove kule, bazilike i katedrale, ali i do najudaljenijih plaža, restorana.

Ono što svakog očara je zavodljivi, slatkasti miris oleandera, kojih ima na savkom koraku.

Pošto noć pada daleko kasnije nego kod nas, dani traju duže i pružaju priliku da se opušteno uživa u dokolici, ali i da se obiđu sve znamenitosti grada. Nemoguće je ostati ravnodušan na ljubaznost i srdačnost ovog naroda, koji vrlo rado priskoče u pomoć za šta god da vam zatreba, pa i sami brzo počnete da odgovarate s „ola” i „gracijas”, koji lako ulaze u govor turista. Mnogi Španci, pogotovo stariji, istina, ne govore baš sjajan engleski, ali i osnovno znanje jezika dovoljno je da se sazna sve što je potrebno.

Biser Azurne obale

Na putu do Španije opredelili smo se da idemo duž Azurne obale. Iako je auto-put nadomak Nice, Kana, Antiba, odlučili smo da predahnemo u Monte Karlu. Ali u gradu raskoši i mode, izloge „Diora”, „Iv Sen Lorana”, „Barberija” mnoštvo turista jedva je i primetilo, jer je na glavnom trgu održavan javni čas plesa. Plije, piruete i elegancija u svakom pokretu očarali su turiste više od čuvenog glamura ovog mondenskog mesta.

Kratko osveženje uz sladoled i pogled na raskoš koja ostavlja bez daha, mnogobrojne jahte i brodovi u marini nadomak staze „Formule 1” ostali su za nama kada smo svoj put nastavili put vrele Španije.

Peti saputnik

Putovanje s psom je poseban izazov, posebno ako na letovanje s četvoronožnim ljubimcem krećete prvi put i upoznajete ga u sasvim novim okolnostima. Većina smeštaja, restorana, objekata, prodavnica je „pet frendli” gde god da krenete, ali je neophodno da je pas na povocu i pod nadzorom vlasnika.

Za putovanje s ovim saputnikom važno je pripremiti se: činije s hranom i voda uvek moraju da su pri ruci, kao i povodac.

U Valensiji je zabranjeno da se psi kupaju na neobeleženim mestima, a stalne policijske patrole na motorima uvek će vas opomenuti i ljubazno ispratiti do smeštaja ako ne poštujete pravila.

Španci, dobri domaćini

Gradski prevoz u Valensiji funkcioniše besprekorno, autobuske karte se kupuju kod vozača, a u nekim autobusima mogu da se plate i karticama.

To, ipak, nije pravilo u svim vozilima, pa se može dogoditi da ako nemate sitno, vozač vas ljubazno zamoli da napustite prevoz.

Ako se nađete u ovakvoj nevolji, možete brzo shvatiti koliko su Španci slični nama – uvek će se naći neko ko će ponuditi svoju mesečnu kartu da očita vožnju umesto vas. I isto tako će se srčano prepirati s vozačem kako može da nema sitne pare da naplati kartu, pogotovo kada je reč o „nekom sa strane”.

Gorivo i putarine

Na putu od Beograda do Španije, u kojoj su auto-putevi odlični, veoma velika stavka su putarine, pa ih zato posebno izdvajamo:

Hrvatska (od granice Srbije do Slovenije) – 18 evra

Slovenija (vinjeta za korišćenje auto-puta na nedelju dana) – 7 evra

Slovenija–Toskana – 32 evra

Toskana–Španija – 156 evra  

Tunel Frežus – 51,5 evra

Dizel gorivo u Italiji košta 1,6 evra po litru, u Francuskoj 1,7, a u Španiji je najjeftinije – 1,5 evra.