Обележавање годишњице „Олује”
Три емисије о Јасеновцу – „Корени зла”, „Уништење” и „Камени цвет” аутора Драгана Станојевића на РТС 1
У документарном серијалу од три емисије под називима „Јасеновац – корени зла”, „Јасеновац – уништење” и „Јасеновац – камени цвет”, који РТС од данас почиње да приказује на Првом програму, у 21.45, говоре преживели логораши и историчари из Србије, Хрватске, Републике Српске, Италије, Енглеске и Израела.
Аутор емисија је Драган Станојевић, који је радио у многим телевизијама: у ТВ Приштина, Јутелу, ТВ Политика, ЈУ инфо каналу. Већ 19 година је новинар у Информативној редакцији РТС-а. Био је извештач из скупштине, са демонстрација и ратишта. Аутор је емисије „Професионалци”, снима документарне филмове.
Између осталог, у вечерашњој емисији гледаоци могу да сазнају какви су били односи Срба и Хрвата у Краљевини Југославији, где и када је формиран усташки покрет, како је створена Независна држава Хрватска и где је у том тренутку био будући поглавник Анте Павелић. Биће речи и о прогону Срба, Јевреја и Рома одмах по настанку НДХ, првим масовним убиствима и формирању првих логора.
Већ друга емисији „Јасеновац – уништење”, која је сутра на програму, посвећена је злочинима у логорима Госпић, Јадовно и Паг и формирању и функционисању система логора Јасеновац, довођењу заточеника и монструозним методама убијања над којима су се према сведочењу генерала Глез фон Хорстенауа згражавали и немачки команданти. Један део емисије посвећен је и усташким злочинима над Ромима у селу Уштице и у српским селима Дракулић, Мотике и Шарговац код Бањалуке, где су усташе 7. фебруара 1942. године убиле више од две хиљаде Срба. У емисији се говори и о судбинама деце из српских села са подручја НДХ и хуманитарним акцијама велике добротворке, Аустријанке Дијане Будисављевић.
„Јасеновац – камени цвет” је трећа емисија која је на програму у четвртак, у којој психолог Јован Марић прича о психолошком профилу усташких кољача и о судбини логораша Вукашина Мандрапе. Саговорници историчари објашњавају по чему се систем Јасеновца разликује од других концентрационих логора. Биће речи и о ослобађању Јасеновца, краху усташког режима и НДХ и послератним судбинама Анте Павелића, Макса Лубурића, Диде Кватерника и других усташких злочинаца. У емисији историчари износе и процене о броју жртава.
– Одувек ме је интересовала историја, светска али, пре свега, српског народа – каже Драган Станојевић. – Доста сам читао и понешто ми је познато, а када сте већ мало у теми онда вам је јасно кога можете да позовете да вам помогне. Код овако тешких, осетљивих тема најважније је да знате кога да тражите. Емисије „Јасеновац – корен зла”, „Јасеновац – уништење” и „Јасеновац – камени цвет” не говори само о Јасеновцу и формирању логора. Почињемо од 1918. године, од формирања заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и пратимо генезу усташког покрета – шта је то довело до Јасеновца. Били смо у месту Бовењо, где су били први кампови за обуку усташа. Један део емисије посвећен је атентату на краља Александра и формирању НДХ. Јасеновац је парадигма злочина, а злочина је било на читавој територији НДХ-а...
У архиву међународног Црвеног крста у Женеви пронађен је извештај Јулијуса Смидлина, који је као представник ове хуманитарне организације био у посети Јасеновцу, 1944. године. Он је написао релативно повољан извештај. То није било право стање. Све је било као Потемкинова села, превара и лаж.
– Пронашли смо плакат за представу у Старој Градишки, која је била уприличена поводом доласка Јулиjуса Смидлина. Робијаши су играли представу „Госпођа министарка”. Хрвати су се трудила да све улепшају, што је било далеко од истине. Чућете и изјаве Ефраима Зурофа, директора центра „Симон Визентал”, италијанских историчара Корада де ла Торе и Ерика Гобетија. И британског историчара Рорија Јеоманса, који је дуги низ година истраживао холокауст, посебно усташки режим и културу политике фашизма.
У реализацији емисија, које се приказују уочи обележавања годишњице „Олује” (4. и 5. августа) учествовали су и Владимир Зокановић, сниматељ, Зоран Тарабановић, тонски сниматељ, Оливера Даничић, монтажер и Тамара Ракић, музички уредник.
