Obeležavanje godišnjice „Oluje”
Tri emisije o Jasenovcu – „Koreni zla”, „Uništenje” i „Kameni cvet” autora Dragana Stanojevića na RTS 1
U dokumentarnom serijalu od tri emisije pod nazivima „Jasenovac – koreni zla”, „Jasenovac – uništenje” i „Jasenovac – kameni cvet”, koji RTS od danas počinje da prikazuje na Prvom programu, u 21.45, govore preživeli logoraši i istoričari iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske, Italije, Engleske i Izraela.
Autor emisija je Dragan Stanojević, koji je radio u mnogim televizijama: u TV Priština, Jutelu, TV Politika, JU info kanalu. Već 19 godina je novinar u Informativnoj redakciji RTS-a. Bio je izveštač iz skupštine, sa demonstracija i ratišta. Autor je emisije „Profesionalci”, snima dokumentarne filmove.
Između ostalog, u večerašnjoj emisiji gledaoci mogu da saznaju kakvi su bili odnosi Srba i Hrvata u Kraljevini Jugoslaviji, gde i kada je formiran ustaški pokret, kako je stvorena Nezavisna država Hrvatska i gde je u tom trenutku bio budući poglavnik Ante Pavelić. Biće reči i o progonu Srba, Jevreja i Roma odmah po nastanku NDH, prvim masovnim ubistvima i formiranju prvih logora.
Već druga emisiji „Jasenovac – uništenje”, koja je sutra na programu, posvećena je zločinima u logorima Gospić, Jadovno i Pag i formiranju i funkcionisanju sistema logora Jasenovac, dovođenju zatočenika i monstruoznim metodama ubijanja nad kojima su se prema svedočenju generala Glez fon Horstenaua zgražavali i nemački komandanti. Jedan deo emisije posvećen je i ustaškim zločinima nad Romima u selu Uštice i u srpskim selima Drakulić, Motike i Šargovac kod Banjaluke, gde su ustaše 7. februara 1942. godine ubile više od dve hiljade Srba. U emisiji se govori i o sudbinama dece iz srpskih sela sa područja NDH i humanitarnim akcijama velike dobrotvorke, Austrijanke Dijane Budisavljević.
„Jasenovac – kameni cvet” je treća emisija koja je na programu u četvrtak, u kojoj psiholog Jovan Marić priča o psihološkom profilu ustaških koljača i o sudbini logoraša Vukašina Mandrape. Sagovornici istoričari objašnjavaju po čemu se sistem Jasenovca razlikuje od drugih koncentracionih logora. Biće reči i o oslobađanju Jasenovca, krahu ustaškog režima i NDH i posleratnim sudbinama Ante Pavelića, Maksa Luburića, Dide Kvaternika i drugih ustaških zločinaca. U emisiji istoričari iznose i procene o broju žrtava.
– Oduvek me je interesovala istorija, svetska ali, pre svega, srpskog naroda – kaže Dragan Stanojević. – Dosta sam čitao i ponešto mi je poznato, a kada ste već malo u temi onda vam je jasno koga možete da pozovete da vam pomogne. Kod ovako teških, osetljivih tema najvažnije je da znate koga da tražite. Emisije „Jasenovac – koren zla”, „Jasenovac – uništenje” i „Jasenovac – kameni cvet” ne govori samo o Jasenovcu i formiranju logora. Počinjemo od 1918. godine, od formiranja zajedničke države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pratimo genezu ustaškog pokreta – šta je to dovelo do Jasenovca. Bili smo u mestu Bovenjo, gde su bili prvi kampovi za obuku ustaša. Jedan deo emisije posvećen je atentatu na kralja Aleksandra i formiranju NDH. Jasenovac je paradigma zločina, a zločina je bilo na čitavoj teritoriji NDH-a...
U arhivu međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi pronađen je izveštaj Julijusa Smidlina, koji je kao predstavnik ove humanitarne organizacije bio u poseti Jasenovcu, 1944. godine. On je napisao relativno povoljan izveštaj. To nije bilo pravo stanje. Sve je bilo kao Potemkinova sela, prevara i laž.
– Pronašli smo plakat za predstavu u Staroj Gradiški, koja je bila upriličena povodom dolaska Julijusa Smidlina. Robijaši su igrali predstavu „Gospođa ministarka”. Hrvati su se trudila da sve ulepšaju, što je bilo daleko od istine. Čućete i izjave Efraima Zurofa, direktora centra „Simon Vizental”, italijanskih istoričara Korada de la Tore i Erika Gobetija. I britanskog istoričara Rorija Jeomansa, koji je dugi niz godina istraživao holokaust, posebno ustaški režim i kulturu politike fašizma.
U realizaciji emisija, koje se prikazuju uoči obeležavanja godišnjice „Oluje” (4. i 5. avgusta) učestvovali su i Vladimir Zokanović, snimatelj, Zoran Tarabanović, tonski snimatelj, Olivera Daničić, montažer i Tamara Rakić, muzički urednik.
