Разговор макар пре матуре
Родитељ тинејџерима треба да није нормално завршетак школске године прослављати уз много алкохола
Све чешће се међу родитељима чује да деца долазе пијана са журки и да у кафићима обавезно, поред мобилног телефона, зависнички пију и алкохол. Као круцијални пример, пијанство 16 малолетника на Ади Циганлији, не тако давно, потресло је Србију. Готово да је довело до трагичног исхода, јер је деветоро деце одмах пребачено на трежњење у бесвесном стању, у којем су затечени у плићаку језера, где су могли да се удаве. То је још тад подстакло тему зашто и колико данашњи тинејџери долазе у контакт с алкохолом.
Како је ову и следеће сличне ситуације прокоментарисала дечја психотерапеуткиња др Снежана Анђелић: „Нормално је да тинејџери истражују границе, али родитељи морају да пронађу из ког разлога су деца имала потребу да се опију тако да изгубе свест”. То се, додаје, односи на све ситуације у којима деца посежу за алкохолом, као и уопште за опијатима.
Без контроле и осећаја одговорности
„По мени, деца која су строго контролисана у породици немају самоконтролу у понашању. Немају прави осећај за слободу, али ни за одговорност. Када изађу коначно с вршњацима, имају осећај да морају да улове тренутак и тада губе осећај за границе.”
У неким случајевима, додаје, разлог је што родитељи с њима не разговарају озбиљно, већ их запостављају. Најгори је, ипак, разлог када до опијања долази због осећаја празнине, стреса, беспомоћности или трауме. Тинејџери који не могу да се носе с емоцијама беже од суочавања и отупљују проблеме алкохолом. Онда пију из бола, одбачености и трауме, истиче она.
Разлог да неко преврши границу је одсуство самоконтроле, а њу код деце развијају родитељи. „Човек мора да има самоконтролу у јелу, пићу и понашању. Ако га правдамо за то што се напио јер је тинејџер, сутра ћемо му наћи оправдања да је пребио жену јер га је шеф шиканирао”, каже.
Родитељ мора да се суочи с истином да му се дете напило, а нарочито да открије разлог који га је навео да се, ако се то десило, обезнани. Тачније, који је разлог аутодеструкције.
„Деца са стабилним животом и без појачане контроле се не опијају, по нашим истраживањима. Можда попију чашицу и кад открију да им се врти у глави, престају. У животу детета које се реши на екстремно понашање нешто није у реду, било да је реч о алкохолу, коцки, дроги. Зашто тиме жели да умири духове или да отупљује мора родитељ да открије и да се с тим суочи”, тврди ова саговорница.
Психолог Марина Брашић подсећа да је јун најризичнији месец јер је постала „нормална појава” да се на крају школске године, када прође настава, тинејџери напију. Родитељи то, ипак, могу да спрече, сматра. На крају године, опуштенији тинејџери воле да експериментишу.
Искуство с Исланда
Она упозорава родитеље да децу припреме за сусрет с алкохолом месецима пре тога, а ако нису, бар уочи матуре. Треба да им објасне како „алкохол може евентуално да се узме у малим количинама и да је касно за разговор када се деси пијанство”. Психолози, иначе, подсећају на искуства с Исланда где су родитељи пре четири године организовано почели да долазе на журке наводећи младе на спортске, планинарске и разне друге групне активности.
Разговара се и дела, значи, пре групног окупљања најчешће поводљивих представника још несазреле генерације, значи пре матуре. Деци не треба претити никако због „чашице”, али им свакако, њен је став, ваља објаснити како да се не доведу до стања ван контроле. Данас су доступни и алкохол и наркотици. Зато их треба уверити да никако не експериментишу, већ да знају све опасности. Онда је вероватније да ће се на прави начин суочити с овим штетним изазовима и да, понесени друштвом, не буду баш спремни на све, закључује психолог.
