Земља ћилима и игре
Град Шуша престоница је културе ове земље, а ове године званично и турског говорног подручја
Град Шуша у Азербејџану није само престоница културе земаља турског говорног подручја за 2023. годину, већ и тепиха и фолклора. То се могло чути, али и видети када је недавно амбасада Азербејџана у Београду представила културно богатство и обичаје Шуше.
Како је објаснио амбасадор Камил Касијев, богатство Шуше је симбол културног блага Азербејџана, а град одувек центар културе ове земље.
Теписи ручне израде, на разне начине, били су тим поводом изложени у Палати уметности „Мадлена” на Дедињу. Креативна директорка Асмар Абдулајева за „Магазин” је објаснила да у овој земљи постоје четири школе израде тепиха, али да је најпопуларнија регионална школа Карабаха чији је центар град Шуша. Традиција тепиха, каже, потиче из оближњег села Ћелеби. Теписи из старих ручних радионица пуни су орнамената и посебног су и дуготрајног квалитета. Азербејџански теписи, иначе, увршћени су на Листу нематеријалне културне баштине човечанства, а становници сва четири региона поносни су на своју историју ткања тепиха, каже. Одликују их јаке боје и комплексни дизајн који дају шареноликост и који су доказ уметничке вештине која посетиоце њихових изложби враћа стотине година уназад. У свим регионима, иначе, постоје посебне школе и тајне ткања тепиха с богатим сплетом орнамената.
Боје и шаренило одликују и костиме азербејџанског фолклора и Шуше. Најпознатије плесове извела је с партнером позната уметница Викторија Шамарадова из Шуше, чији је покрет публика ударајући длановима пратила. Није ни чудо да је цео догађај назван „Азербејџан – земља ватре”. Народне игре и песме извели су чланови Државног ансамбла азербејџанске песме и игре Фикрете Амирове, уз пратњу трија „Мугам” и уз народне песме ове земље, а у извођењу наше оперске диве Јасмине Трумбеташ. Мугам је, иначе, име класичне композиције Азербејџана која спаја класичну поезију и музичку импровизацију усмено преношену у традицији, у локалним модусима. Има дугу историју. Преноси се с колена на колено и извођачи су цењени.
Изложена је и поставка националне ношње из Карабаха, као и уметност намештаја рађеног у пачворк техници (рад од комадића) Лејле Хасијеве, као и цртежа и слика уметнице Јевгеније Туркоглу, инспирисаних архитектуром Бакуа и лепотом Апшеронског полуострва.
