Zemlja ćilima i igre
Grad Šuša prestonica je kulture ove zemlje, a ove godine zvanično i turskog govornog područja
Grad Šuša u Azerbejdžanu nije samo prestonica kulture zemalja turskog govornog područja za 2023. godinu, već i tepiha i folklora. To se moglo čuti, ali i videti kada je nedavno ambasada Azerbejdžana u Beogradu predstavila kulturno bogatstvo i običaje Šuše.
Kako je objasnio ambasador Kamil Kasijev, bogatstvo Šuše je simbol kulturnog blaga Azerbejdžana, a grad oduvek centar kulture ove zemlje.
Tepisi ručne izrade, na razne načine, bili su tim povodom izloženi u Palati umetnosti „Madlena” na Dedinju. Kreativna direktorka Asmar Abdulajeva za „Magazin” je objasnila da u ovoj zemlji postoje četiri škole izrade tepiha, ali da je najpopularnija regionalna škola Karabaha čiji je centar grad Šuša. Tradicija tepiha, kaže, potiče iz obližnjeg sela Ćelebi. Tepisi iz starih ručnih radionica puni su ornamenata i posebnog su i dugotrajnog kvaliteta. Azerbejdžanski tepisi, inače, uvršćeni su na Listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, a stanovnici sva četiri regiona ponosni su na svoju istoriju tkanja tepiha, kaže. Odlikuju ih jake boje i kompleksni dizajn koji daju šarenolikost i koji su dokaz umetničke veštine koja posetioce njihovih izložbi vraća stotine godina unazad. U svim regionima, inače, postoje posebne škole i tajne tkanja tepiha s bogatim spletom ornamenata.
Boje i šarenilo odlikuju i kostime azerbejdžanskog folklora i Šuše. Najpoznatije plesove izvela je s partnerom poznata umetnica Viktorija Šamaradova iz Šuše, čiji je pokret publika udarajući dlanovima pratila. Nije ni čudo da je ceo događaj nazvan „Azerbejdžan – zemlja vatre”. Narodne igre i pesme izveli su članovi Državnog ansambla azerbejdžanske pesme i igre Fikrete Amirove, uz pratnju trija „Mugam” i uz narodne pesme ove zemlje, a u izvođenju naše operske dive Jasmine Trumbetaš. Mugam je, inače, ime klasične kompozicije Azerbejdžana koja spaja klasičnu poeziju i muzičku improvizaciju usmeno prenošenu u tradiciji, u lokalnim modusima. Ima dugu istoriju. Prenosi se s kolena na koleno i izvođači su cenjeni.
Izložena je i postavka nacionalne nošnje iz Karabaha, kao i umetnost nameštaja rađenog u pačvork tehnici (rad od komadića) Lejle Hasijeve, kao i crteža i slika umetnice Jevgenije Turkoglu, inspirisanih arhitekturom Bakua i lepotom Apšeronskog poluostrva.
