Штитна жлезда не воли тесто и слаткише, пријају јој протеини

Штитна жлезда је мала ендокрина жлезда смештена на предњој страни врата. Облика је лептира и производи хормоне значајне за метаболичке процесе и регулацији калцијума. Сметње које могу настати у функцији штитне жлезде, утичу на промене свих метаболичких параметара, па и телесне масе. Смањену функцију штитне жлезде (хипотиреоза) прати повећање телесне масе и низак базални метаболизам, док повишену функцију (хипертиреоза) прати губитак телесне масе и повишен базални метаболизам. Један од најчешћих облика смањена функције штитне жлезде је Хашимотов тиреоидитис, хронична упала штитне жлезде која припада групи аутоимуних болести.

Тачан узрок још није познат, а међу могућим окидачима за проблем са радом ове веома важне жлезде су вируси, стрес, терапија радиоактивним јодом, изложеност бројним пестицидима, недостатак одређених нутријената у исхрани. Најчешћи симптоми су поспаност, тромост, сувоћа коже, косе и ноктију, отежано гутање, лоша циркулација, дебљање, опстипација, склоност инфекцијама. Болест често може бити праћена и другим аутоимуним болестима, као што су пернициозна анемија, диабетес, лупус, витилиго, реуматоидни артритис, Адисонова болест.

Оно што је добра вест је да се ово стање може, осим лековима, веома успешно држати у границама нормале и правилном исхраном.

Паметан избор намирница

Већина људи одмах започне редукциону дијету не водећи превише рачуна о избору намирница, али и у овом случају важно је само мало паметније бирати оно што једемо. Велика редукције енергетског уноса уз неправилан избор намирница, не само да неће помоћи, већ може додатно погоршати стање. Један од првих корака је повећање уноса протеина.

„Неке препоруке чак кажу да је потребно унети око 20 грама протеина у сваком оброку и да је најбоље да извори протеина буду млечни производи и морска риба. Такође, унос угљених хидрата се мора ограничити, па се зато порције воћа, махунарки и житарица у дневном оброку смањују. Треба избегавати прерађену храну, јер она свакако носи сувишне и скривене шећере, масноће па и састојке који могу изазивати алергијске реакције и интолеранције”, наводи нутрициониста Ана Тодоровић.

Намирнице које су корисне су оне богате гвожђем, цинком и бакром и витаминима Б групе, антиоксидансима, затим производи од целог зрна жита, морска риба и алге, као и намирнице богате витамином Д, бразилскиорах.

Нутрициониста Ана Тодоровић (Фото Приватна архива)

Намирнице које, према речима наше саговорнице треба да избегавате, су купус, кељ, карфиол, радич, прокељ, кинески купус, спанаћ, блитва, ротквице, репа, пињоли, кикирики, просо, јагоде, крушке, брескве и соју.

„Када се здравствено стање поправи и ниво хормона успешно контролише неке намирницем ожете да вратите у јеловник, али никако не смете да имате старе навике. Јеловник мора да се детаљно и пажљиво планира, а промене у стилу живота морају да буду сталне”, наводи наша саговорница.