Камиони, авиони...

С великим нестрпљењем, привучени нападном кампањом, окупили смо се у суботу, у 20.05, крај малог екрана, да видимо нови играни производ јавног сервиса – серију „Јужни ветар: На граници”.

Субота вече је дан за породицу, све нас који током радне недеље не стижемо да се дружимо са телевизијом. Дан када се родитељи и деца, али и баке и деке, окупе око „шљаштеће” забаве. Још ако је напољу кијамет... Идеални услови за гледање ТВ програма. Нажалост, уместо забаве, опуштања и квалитетне вечери са најближима, доведени смо у непријатну ситуацију.

Цело вече смањивали смо и појачавали тон на својим ТВ пријемницима, били они суперсонични, модерни, танки и паметни, били они стари који раде на „ударац”! Да ли смо посумњали у квалитет и гаранцију наших телевизора или у умешност ТВ радника? У сваком случају, мучно је било пратити дијалог јунака серије. Ко је ту омашио? Изгледа сви. И тонци, и миксери звука, али и сценаристи и креатори серије.

Они „повлашћенији”, који имају новије генерације телевизора, имали су ту привилегију да паузирају програм на непријатним сценама, премотавају или убрзају сцене насилништва, агресије, крви, експлицитног секса које при том нису допринеле радњи... Неки од нас постидели су се пред својом децом и старијима јер смо сви заједно у 20.05 били крај ТВ екрана.

Да ли је ико размишљао о садржају емитованом у ударном викенд термину? И да ли су овакви садржаји неприкладни за милионски аудиторијум који, по правилу, прати програм јавног сервиса у том термину. Још се РТС хвали гледаношћу уместо да забије главу у песак!

Да ли је шмркање кокаина прикладно за маме, тате и њихову децу, уз баке и деке који су припремили гибаницу и „чупавце” за опуштање и гледање. Зар „Јужни ветар” није могао бити померен за касније вечерње сате? Иако је данас неко ново време, и клинци свашта знају „захваљујући” друштвеним мрежама, телевизија не сме да пристане на такве императиве садашњег времена. И мора да се бори за здраву популацију.

Овога пута нећемо о некреативности драмске радње, конфузности, драматис персонама и општим местима невешто пресликаним из страних играних формата... Нисмо неки пуританци, али ред је ред! Или смо се толико погубили да нас више није брига за психичко и душевно стање најмлађих, али и свих нас. Нема више стида?

Да ли је најмлађима главна тема на школском одмору била – како је Мараш „крваво” пресудио свом чувару... Или – како народни посланик шмрче кокаин пре, за време и после радног времена... Или – како реп музичар Раста „разбија”... Или – колике силиконе има глумица... У чему је разлика између ријалитија на Пинку и јавне институције РТС?

Пре тога, гледали смо водитељке које се својим гледаоцима представљају на друштвеним мрежама голих ногу и деколтеа. Наравно, није важно то што раде на телевизији и коју поруку шаљу. Важна је спољашњост, а не које су теме тог дана обрадиле у својим емисијама... Важно је само што више инстаграм пратилаца и лајкова. Како после свега да им верујемо?