Kamioni, avioni...
S velikim nestrpljenjem, privučeni napadnom kampanjom, okupili smo se u subotu, u 20.05, kraj malog ekrana, da vidimo novi igrani proizvod javnog servisa – seriju „Južni vetar: Na granici”.
Subota veče je dan za porodicu, sve nas koji tokom radne nedelje ne stižemo da se družimo sa televizijom. Dan kada se roditelji i deca, ali i bake i deke, okupe oko „šljašteće” zabave. Još ako je napolju kijamet... Idealni uslovi za gledanje TV programa. Nažalost, umesto zabave, opuštanja i kvalitetne večeri sa najbližima, dovedeni smo u neprijatnu situaciju.
Celo veče smanjivali smo i pojačavali ton na svojim TV prijemnicima, bili oni supersonični, moderni, tanki i pametni, bili oni stari koji rade na „udarac”! Da li smo posumnjali u kvalitet i garanciju naših televizora ili u umešnost TV radnika? U svakom slučaju, mučno je bilo pratiti dijalog junaka serije. Ko je tu omašio? Izgleda svi. I tonci, i mikseri zvuka, ali i scenaristi i kreatori serije.
Oni „povlašćeniji”, koji imaju novije generacije televizora, imali su tu privilegiju da pauziraju program na neprijatnim scenama, premotavaju ili ubrzaju scene nasilništva, agresije, krvi, eksplicitnog seksa koje pri tom nisu doprinele radnji... Neki od nas postideli su se pred svojom decom i starijima jer smo svi zajedno u 20.05 bili kraj TV ekrana.
Da li je iko razmišljao o sadržaju emitovanom u udarnom vikend terminu? I da li su ovakvi sadržaji neprikladni za milionski auditorijum koji, po pravilu, prati program javnog servisa u tom terminu. Još se RTS hvali gledanošću umesto da zabije glavu u pesak!
Da li je šmrkanje kokaina prikladno za mame, tate i njihovu decu, uz bake i deke koji su pripremili gibanicu i „čupavce” za opuštanje i gledanje. Zar „Južni vetar” nije mogao biti pomeren za kasnije večernje sate? Iako je danas neko novo vreme, i klinci svašta znaju „zahvaljujući” društvenim mrežama, televizija ne sme da pristane na takve imperative sadašnjeg vremena. I mora da se bori za zdravu populaciju.
Ovoga puta nećemo o nekreativnosti dramske radnje, konfuznosti, dramatis personama i opštim mestima nevešto preslikanim iz stranih igranih formata... Nismo neki puritanci, ali red je red! Ili smo se toliko pogubili da nas više nije briga za psihičko i duševno stanje najmlađih, ali i svih nas. Nema više stida?
Da li je najmlađima glavna tema na školskom odmoru bila – kako je Maraš „krvavo” presudio svom čuvaru... Ili – kako narodni poslanik šmrče kokain pre, za vreme i posle radnog vremena... Ili – kako rep muzičar Rasta „razbija”... Ili – kolike silikone ima glumica... U čemu je razlika između rijalitija na Pinku i javne institucije RTS?
Pre toga, gledali smo voditeljke koje se svojim gledaocima predstavljaju na društvenim mrežama golih nogu i dekoltea. Naravno, nije važno to što rade na televiziji i koju poruku šalju. Važna je spoljašnjost, a ne koje su teme tog dana obradile u svojim emisijama... Važno je samo što više instagram pratilaca i lajkova. Kako posle svega da im verujemo?
