Укуси из баште

На челу колоне зелених краљева укуса је босиљак, света биљка, карактеристичног мириса, пореклом из Индије. У Европу су га у 12. веку донели монаси. Јелима даје посебан укус, побољшава варење тешке хране и чува намирнице од кварења. Кулинари га препоручују као додатак кромпиру, кукурузу, карфиолу и плавом патлиџану, а на Медитерану га воле као сос и прелив за јела с тестенином. Сушени босиљак има јачи укус од свежег па га треба додавати у варива и разна друга јела од поврћа, као што су грашак и пасуљ, али и у салате и намазе.

Нана или мента неправедно се спомиње као декорација у кулинарству или као лековита у чају, иако ће многа слатка и слана јела учинити занимљивим. На Средоземљу је користе уз јагњетину, лепо се слаже с грашком и шаргарепом, ту је и да догради укус воћне и повртне салате, али и сладоледа, може се слободно додати у џем или направити популарни коктел мохито, чија је основа.

Игличасти листови рузмарина, од латинског „морска роса”, имају изражен укус лимуна и бора, који се добро уклапа с различитим печењима, луком и маслиновим уљем, у сосу од парадајза, на пици... Пошто је снажног укуса и ароме, поготово у свежем стању, препоручује се коришћење рузмарина у мањим дозама, тек да замирише. Успеваће и у нешто већој саксији на прозору и балкону.

Самоникли оригано расте на већим надморским висинама Италије и Грчке, где значи „радост планине” и где га воле у салати, док Латини знају да га баце на пицу и у сосове од парадајза. Сецкани оригано учиниће чудо с јелима од живине, дивљачи или морских плодова, а у томе је ефикаснији онај сушени.

Наредни на списку зачина је, међу куварима професионалцима, обожавани тимијан, у нас познатији као мајчина душица. Веома се лепо слаже с осталим зачинским биљем, а посебно с рузмарином, першуном, жалфијом и ориганом. Његова арома је добродошла у сваком печењу, а ставља се и у кобасице. Пошто су листови мали, често их није потребно уситнити.

Следи першун, зачинска биљка без које ниједна кухиња не сме бити, јер се може мешати у апсолутно у свако јело, и лакше би било набројати у којима га треба прескочити. Све то благодарећи благом укусу, који пушта да се они јачи пробију, а свеукупни утисак и арому јела додатно заокружи. Најидеалнија комбинација је мешавина сецканог першуна и белог лука, а ако се дода и мало лимуна онда смо на трагу мешавини популарној у италијанским кухињама.

А, шта рећи за биљку чија најава гласи „у свакој чорби мирођија”, мада има и оних који не воле њен специфичан мирис. Интензивног укуса и помало слаткастог мириса, успешно су је гајили још стари Јевреји, Римљани и Арапи и у кулинарству користили и листове и стабљику. Та пракса одржала се до данас, па се препоручује за чорбе, сосове, маринаде, сва меса, а искусне домаћице знају да је природан конзерванс за туршију. АТФ.1

Како очувати свежину зачина

Један од начина је умотати их свеже у влажан папир, ставити у пластичну кесу с патент затварачем и оставити на хладном, где им је рок трајања до пет дана. Друга опција је похранити их у тегле с водом (коју треба мењати сваки дан), а потом их преместити у већу пластичну кесу с патент затварачем.