БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ТАРИФА

Јужније од краја света

Упркос устаљеном убеђењу да је Гибралтар најјужнија тачка Пиринејског полуострва, могуће је прећи још четрдесет километара према југу, све до европске престонице сурфовања на ветру, зоне „Херкулових стубова”

Поглед на плаже са сурферима (Фотографије Срђан Јовановић www.serbianontheroad.com)

Помало у сенци великих туристичких атракција Андалузије, мали приморски град Тарифа својим занимљивим положајем и садржајима успео је да се избори за велики број посетилаца из свих делова света.

Највећи број долази због сурфовања на ветру: упућени кажу да су овде најбољи услови за скијање на води у Европи. Такође, велики број туриста прође кроз овај град на путу ка Мароку, који је ваздушном линијом удаљен неких 14 километара и може се видети са шпанске обале.

Полазна тачка ка Мароку и Африци

Велико и модерно уређено пристаниште, с граничним прелазом и царинским терминалима, представља полазну луку за руте трајекта и трговачких бродова. Њихово најчешће одредиште је град Тангер (или Танжер) на северу мароканске и афричке обале.

Тарифа дели Средоземно море од Атлантика и представља најкраћи „мост” између Европе и Африке. То је један од разлога што је ова најјужнија тачка европског континента била насељена још у доба праисторије. У античка времена, поморци су водама Средоземља долазили у зону „Херкулових стубова”. Један крај налазио се на Гибралтарској стени у Европи, а други је највероватније био Џебел Муса у Мароку. Поморци су веровали да их иза „Херкулових стубова” чека истински крај света.

Географски и стратешки положај овог медитеранског града битно је утицао на његову даљу судбину, историју и архитектуру.

Током векова, овде су се смењивали освајачи: Феничани, Римљани, муслимани и хришћани. Претпоставља се да град носи име по једном од првих освајача, Бербера, Тарифа ибн Малика, војсковође из 710. године.

Калиф Омејада Абд eл Рахман Трећи је 960. године подигао утврђење, чије су зидине међу најочуванијим у Шпанији. Хришћани су освојили тврђаву 1292. под вођством краља Санча Четвртог Храброг, а неколико година касније одиграо се догађај који је замку дао име и донео славу. Краљ је поверио одбрану града гувернеру Алонсу Перезу де Гузману Добром који је, иако уцењен отмицом сина, одбио предају утврђења и пркосно добацио нож киднаперима. Због несвакидашњег жртвовања и херојског чина, тврђава данас носи његово име.

Посетиоцима је посебно интересантан поглед с тврђаве, који сеже све до Риф планина у Мароку, преко Гибралтарског мореуза по коме плови непрегледна колона трговачких бродова. Интересантно је споменути и да је чувени писац Пауло Коељо сместио радњу свог бестселера „Алхемичар” баш у град Тарифа.

Бескрајне плаже

У непосредној близини града налазе се прелепе пешчане плаже, дуге невероватних 38 километара. Неке су препуштене искључиво сурферима и једриличарима, а на другима се налазе кафићи, лежаљке и терени за одбојку на песку. Туристичке агенције повремено организују посматрање китова, који често пливају овим водама.

Релативно близу Тарифе налазе се и чувени градови Андалузије: Кадиз, Марбеља и Малага, а на неких 200 километара и један од најлепших градова Шпаније – Севиља. Уколико се одлучите да посетите Гибралтар, морате имати британску визу, која наше грађане кошта око 110 евра, а процедура за њено добијање веома је компликована.

Изазов за сурфере

На бескрајним пешчаним плажама, захваљујући специфичном географском положају, јаки ветрови омогућавају бављење овим изузетно атрактивним спортом. Велики број клубова на обали изнајмљује комплетну опрему, а у понуди је и одговарајућа обука инструктора, након које се можете релативно брзо придужити бројним сурферима. Технологија је лака: ветар се „хвата” падобраном који служи као покретач. Некада може бити изузетно јак налет који подигне сурфера у висину. Променом угла падобрана ослобађа се вишак вучне силе и сурфер се враћа на таласе. Упућени кажу да се веома брзо „улази у фазон”, покрети постају рутина, а онда почиње уживање у овом релативно новом и скупом спорту, пуном адреналина.

Од војног утврђења до атракције

Хиљаду година је утврђење служило потребама војске, а 1989. је предато грађанима на управљање. Данас је тврђава незаобилазна туристичка атракција: између древних зидина су савремено оплењени простори украшени прелепим фонтанама, бројним кафићима и ресторанима, продавницама сувенира.