Доктор којем никада ништа није тешко
Инфектолог Моша Марковић из панчевачке болнице, за Сретење награђен Златном медаљом за заслуге, прича о борби за пацијенте током пандемије
– У сваком пацијенту мораш да видиш свог брата, дете, родитеља, ако тако радиш онда нећеш погрешити – каже др Моша Марковић, специјалиста за инфективне болести у Општој болници Панчево, добитник сретењске Златне медаље за заслуге од председника републике.
Тако је радио и више од три деценије, најпре у Новом Пазару, па у Белој Цркви, а од 1986. лечи житеље јужног Баната. Каже, када је замишљао доктора – на памети је имао инфектолога, а себе је видео као некога ко се бори против озбиљних болести као што су куга, колера, јер инфекција је исконска ствар.
Инфектологија је врх
– Од настанка људске цивилизације и кроз историју, заразне болести су те које односе становништво, а умеће лекара је оно што решава проблем, не техника нити велики скенери. Права медицина је кад прегледаш човека и на основу својих десет прстију и свог мозга доносиш дијагнозу, а инфектологија је ту врх. Пипање и преглед. Све друго, усавршавање, наравно уз медицинско знање, и техника, дошлo je после – прича за „Магазин” др Марковић.
На питање памти ли нешто слично актуелној пандемији, одговара да се не може заборавити велика епидемија вариоле вере. Био је дечак и имао срећу да га заобиђе, а у каријери памти тешке тренутке свињског грипа 2011. године, када је на одељењу све било пуно пацијената, али никада у оваквом обиму и овако дугом трајању као што је корона.
– Морам да кажем да мени никада није било тешко, па тако није ни у овој ситуацији. Навикли смо. Наша дежурства некада трају и 26 сати, најмање шест до седам пута месечно и функционишемо уобичајено. Велика помоћ су младе колеге на специјализацији, јер се деси да сваког сата имамо по један пријем и све су то тешки пацијенти. Држи нас основни мотив – помоћи пацијенту колико год је у твојој моћи – каже.
Затим додаје: – Ако не знате ви, има ко зна и нема онога да су доктори најсујетнији. Основно је да лекар препозна где му је лимит па да уз субординацију више специјалности, када се укрсте информације, може за пацијента да уради највише.
Др Марковић каже да о својим пацијентима размишља и када оде из амбуланте и с одељења:
– Има ту и емоција, али не можете да се истрошите на саосећањима, кад морате да људе лечите. Лекар се увек преиспитује, мада су протоколи стандардизовани, али и индивидуални. У овој пандемији, рецимо, приметили смо да је генетика јако битна и да у неким породицама има више пацијената који лоше прођу. То су подаци за неке будуће анализе, које морају да се ураде, уз све познате факторе ризика.
За сретењско признање, скроман како га његове колеге и пацијенти познају, каже да ко год да га је добио не би било погрешно, јер су сви били пожртвовани, храбри у здравственој установи у којој ради, на челу с директором болнице, који је координисао читаву службу.
– Др Моша Марковић је доајен Инфективног одељења наше болнице, човек највиших моралних вредности и неспорно огромног медицинског знања. Никада није оставио пацијента без услуге и бриге о његовом здрављу, тако да је сигурно признање заслужио у окружењу болнице која је у ковид режиму од априла прошле године – каже др Слободан Овука, директор панчевачке болнице, који је предложио свог колегу за одликовање.
Радује се пензији
Др Марковић, који после више од три деценије рада одлази у пензију, каже да је миран јер оставља одељење у добрим рукама.
– Имамо јако добре стручњаке и светлу будућност, поготову у медицини. Сви су се добро показали, видим да су младе колеге стручне и савесне, раде максимално професионално – закључује др Марковић, за ког нема стајања. Чекају га његове пчеле, које држи двадесетак година, намерава да се позабави и пољопривредом, али осмех први пут стиже на лице када помиње да ће више времена бити за породицу, супругу, сина, ћерку и четворо унучади, без којих, истиче, не би могао ништа да уради.
