Doktor kojem nikada ništa nije teško

– U svakom pacijentu moraš da vidiš svog brata, dete, roditelja, ako tako radiš onda nećeš pogrešiti – kaže dr Moša Marković, specijalista za infektivne bolesti u Opštoj bolnici Pančevo, dobitnik sretenjske Zlatne medalje za zasluge od predsednika republike.

Tako je radio i više od tri decenije, najpre u Novom Pazaru, pa u Beloj Crkvi, a od 1986. leči žitelje južnog Banata. Kaže, kada je zamišljao doktora – na pameti je imao infektologa, a sebe je video kao nekoga ko se bori protiv ozbiljnih bolesti kao što su kuga, kolera, jer infekcija je iskonska stvar.

Infektologija je vrh

– Od nastanka ljudske civilizacije i kroz istoriju, zarazne bolesti su te koje odnose stanovništvo, a umeće lekara je ono što rešava problem, ne tehnika niti veliki skeneri. Prava medicina je kad pregledaš čoveka i na osnovu svojih deset prstiju i svog mozga donosiš dijagnozu, a infektologija je tu vrh. Pipanje i pregled. Sve drugo, usavršavanje, naravno uz medicinsko znanje, i tehnika, došlo je posle – priča za „Magazin” dr Marković.

Na pitanje pamti li nešto slično aktuelnoj pandemiji, odgovara da se ne može zaboraviti velika epidemija variole vere. Bio je dečak i imao sreću da ga zaobiđe, a u karijeri pamti teške trenutke svinjskog gripa 2011. godine, kada je na odeljenju sve bilo puno pacijenata, ali nikada u ovakvom obimu i ovako dugom trajanju kao što je korona.

– Moram da kažem da meni nikada nije bilo teško, pa tako nije ni u ovoj situaciji. Navikli smo. Naša dežurstva nekada traju i 26 sati, najmanje šest do sedam puta mesečno i funkcionišemo uobičajeno. Velika pomoć su mlade kolege na specijalizaciji, jer se desi da svakog sata imamo po jedan prijem i sve su to teški pacijenti. Drži nas osnovni motiv – pomoći pacijentu koliko god je u tvojoj moći – kaže.

Zatim dodaje: – Ako ne znate vi, ima ko zna i nema onoga da su doktori najsujetniji. Osnovno je da lekar prepozna gde mu je limit pa da uz subordinaciju više specijalnosti, kada se ukrste informacije, može za pacijenta da uradi najviše.

Dr Marković kaže da o svojim pacijentima razmišlja i kada ode iz ambulante i s odeljenja:

– Ima tu i emocija, ali ne možete da se istrošite na saosećanjima, kad morate da ljude lečite. Lekar se uvek preispituje, mada su protokoli standardizovani, ali i individualni. U ovoj pandemiji, recimo, primetili smo da je genetika jako bitna i da u nekim porodicama ima više pacijenata koji loše prođu. To su podaci za neke buduće analize, koje moraju da se urade, uz sve poznate faktore rizika.

Za sretenjsko priznanje, skroman kako ga njegove kolege i pacijenti poznaju, kaže da ko god da ga je dobio ne bi bilo pogrešno, jer su svi bili požrtvovani, hrabri u zdravstvenoj ustanovi u kojoj radi, na čelu s direktorom bolnice, koji je koordinisao čitavu službu.

– Dr Moša Marković je doajen Infektivnog odeljenja naše bolnice, čovek najviših moralnih vrednosti i nesporno ogromnog medicinskog znanja. Nikada nije ostavio pacijenta bez usluge i brige o njegovom zdravlju, tako da je sigurno priznanje zaslužio u okruženju bolnice koja je u kovid režimu od aprila prošle godine – kaže dr Slobodan Ovuka, direktor pančevačke bolnice, koji je predložio svog kolegu za odlikovanje.

Raduje se penziji

Dr Marković, koji posle više od tri decenije rada odlazi u penziju, kaže da je miran jer ostavlja odeljenje u dobrim rukama.

– Imamo jako dobre stručnjake i svetlu budućnost, pogotovu u medicini. Svi su se dobro pokazali, vidim da su mlade kolege stručne i savesne, rade maksimalno profesionalno – zaključuje dr Marković, za kog nema stajanja. Čekaju ga njegove pčele, koje drži dvadesetak godina, namerava da se pozabavi i poljoprivredom, ali osmeh prvi put stiže na lice kada pominje da će više vremena biti za porodicu, suprugu, sina, ćerku i četvoro unučadi, bez kojih, ističe, ne bi mogao ništa da uradi.