Битка за племенити розе
Мешање белог и црног вина ради добијања розеа давно је дозвољено произвођачима у Аустралији, а сада се то предлаже и винарима у Француској, што прави љубитељи розеа сматрају светогрђем
Стотинама година виноградари у Прованси борили су се да њихов розе буде третиран са истим поштовањем као и друга вина. Сада, када новокомпоновани виноградари широм Европе прете да униште читав њихов рад тврдњом да јефтино розе вино може да се добије једноставним мешањем црног и белог, румени у лицу од беса провансалски произвођачи кажу да ће тако бити уништена њихова локална традиција.
У Француској се производи трећина светских залиха овог вина, „а Прованса је домовина розеа”, објаснила је Линда Шале из Шатоа ле Крост у селу Лорже, једне од бројних винарија у овом француском сунцем окупаном региону.
Настојања француских виноградара исплатила су се током протеклих година па је розе преузео место белог вина и заступљен је са једном петином од укупне количине вина купљене у Француској, док је у целом свету продаја овог вина заступљена са десет одсто.
Стручњаци објашњавају да розе добијен од црног вина има карактеристичну арому и укус и да се прави од много већег броја врста црвеног и црног грожђа, укључујући каберне, пино, гренаш и сира.
Карактеристична розе боја спорног вина добија се захваљујући посебној техници. Љуска црвеног грожђа се гњечи и оставља неколико сати да се накваси белим соком, довољно дуго да обоји вино, а затим се уклања.
Међутим, члановима Европске уније достављен је предлог да виноградари мешају црно са малом количином белог вина и да резултат флаширају и продају као – розе. Што се Француза тиче ово је чиста – јерес.
Винари сматрају да би прихватањем овог предлога европско тржиште било преплављено розе напитком лошег квалитета и да би тако био уништен тешко стечени имиџ розеа и, по свој прилици, најмање десет хиљада радних места.
Мешање белог и црног вина ради добијања розеа дозвољено је произвођачима у Аустралији, али је то и даље изузетно ретка појава на коју се већина произвођача мршти.
Овај метод, додуше, користи мали број најновијих виноградара, укључујући и оне у француској Шампањи, али за прављење шпанског розе вина „мескла” или „микс”, чији је извоз произвођачима забрањен.
С друге стране океана, у Калифорнији, неки виноградари такође праве розе као нуспроизвод црног вина користећи технику испуштања.
У раној фази натапања грожђа део сока се извлачи да би се направио концентрат танина и боје преосталог црног вина, док се одвојени сок посебно ферментише да би се произвео розе.
Битка за племенитост розеа пак ризикује да буде изгубљена после само једног замаха чаробног штапића Европске уније. Уосталом, ево, када дођете кући, покушајте да помешате бело вино са неколико капи црног. Постаће наранџасто и неће имати добар укус.
У исто време, Жил Масон, директор истраживачког центра за розе у Прованси, даје сликовито поређење: „Ово је као да тоне ферибот на коме постоји само један чамац за спасавање – прави розе. Наметање новог правила свима ће омогућити да ускоче у тај чамац и зато ће се сви удавити”, тврди Масон.
„Ружичасто вино”, како са ниподаштавањем Масон назива мешавину розеа, прави се од 95 одсто белог и веома мале количине црног вина. Масон упозорава да такви бућкуриши имају укус накиселог белог вина.
Ипак, рововска битка за племенитост розеа се наставља. Живели!
