Црвено-жута краљица лета
Бресква је ретко воће које садржи селен. – Нектарина, за разлику од других сорти брескве, има мање витамина Це, али више бета-каротена и већу калоријску вредност
Календарски гледано, лето је увелико у јеку, а његов синоним је, свакако, бресква. Иако се може наћи већ у пролеће, сезона траје до краја лета. Овај сочни плод дрвета Prunus persica округлог је облика, црвенкасто-жуте боје, а површина јој је покривена длачицама. Постоји више сорти бресака, а обично се деле на каланке (с лако одвојивом коштицом), дуранције (с тешко одвојивом коштицом) и нектарине (брескве без длачица). Без обзира на то коју сорту више волите, њихов укус вас неће оставити равнодушним.
Брескве су нискокалоричне, јер у 100 грама садрже само 40 кило калорија. Обично садрже од 87 до 90 одсто воде, 11 одсто угљених хидрата, док су оскудне мастима и протеинима. Од витамина бресква садржи највише бета-каротена и витамина Це. Бета-каротен је црвено-наранџасти пигмент који се налази у воћу и поврћу, познат је још и као провитамин А, из којег се метаболизмом добија витамин А. Уколико га у организму има довољно, делује као антиоксиданс. Од минерала у брескви има највише калијума, фосфора, магнезијума и калцијума. Бресква је ретко воће које садржи селен. Нектарина, за разлику од других сорти брескве, има мање витамина Це, али више бета-каротена и већу калоријску вредност.
Брескве су веома освежавајуће због великог процената воде, а имајући у виду и њихову малу енергетску вредност, идеалне су за разне дијете. Бресква има диуретску улогу, прочишћава организам и поспешује пробавни систем.
Антиоксиданси којима је бресква богата, у облику бета-каротена, витамина Це и Е, других каротеноида и осталих фитохемикалија, утичу на спречавање дејства слободних радикала, који су нестабилни молекули који настају као нуспроизвод ћелијске оксидације. Конзумирањем брескви и другог воћа богатог антиоксидансима спречићете хронична обољења која настају услед дејства слободних радикала.
Брескве могу да сазру и након брања, али зато се у њиховом соку током зрења неће повећати количина шећера. Како би вам убрани плодови брескве дозрели код куће, умотајте их у папирне салвете или ставите у папирну кесу. Овако ће брескве задржати влагу. Брескве можете чувати у фрижидеру 1–2 недеље.
Уколико купујете зреле брескве и желите одмах да их једете, бирајте мало мекше плодове, лепе златно-жуто-црвене боје. Зреле брескве брзо се кваре па их чувајте у фрижидеру и потрошите у року од два дана. Пре јела их ипак држите неко време на собној температури.
Брескве најбоље пријају у свежем стању, али се могу и кувати, конзервисати, сушити, парити или пећи. Свежа, кувана или печена бресква може се користити у воћним салатама и салатама од поврћа. У неким светским кухињама бресква може заменити манго, нарочито у јелима од ракова. Кувањем можете добити врло укусан компот, џем, желе, сос или ликер.
Кад су посластице у питању, свежа бресква, компот или џем од брескве користе се за преливе и украшавање колача и сладоледа. У комбинацији с алкохолом могу се фламбирати или бити део коктела.
Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com