Породично стабло
Веома добро осликана жеља Накашиме да једном употребном предмету удахне лепоту која се ослања на традицију и у себи садржи бројне асоцијације
Рођен у Америци, архитекта, уметнички столар и дизајнер Накашима, имао је жељу да повеже две културе, два времена и два стила у један јединствени концепт који велича и промовише индивидуалност. У време највеће експанзије модернизма, лансирао је намештај који је имао све одлике Arts and Crafts покрета (Уметност и занати), а који је предност давао природним материјалима и ручном раду. Потпуно скрајнут четрдесетих година прошлог века, овај покрет је доживео рехабилитацију коју су поздравили сви они који су зазирали од опште типизације, стандардизације и унификације употребних предмета.
Ћерка уметника дизајнера Накашиме по имену Мира, у покушају да систематизује дело свога оца и његову заоставштину, наишла је на цртеж једне столице из четрдесетих година па је пожелела да освежи успомену на очево дело.
По њеном мишљењу, ова столица, типична за уметност и занате, веома добро осликава жељу Накашиме да једном употребном предмету удахне лепоту која се ослања на традицију и у себи садржи бројне асоцијације. Столица је обична, јер има четири ноге, седиште и наслон за леђа. Истовремено је и необична јер нас води у далеки свет када је обрада дрвета била дрводељство у сарадњи са уметничким надахнућем. Овде имамо шармантну комбинацију дрвета јавора и тополе, изванредну равнотежу масивне плоче седишта и суптилне мреже укрштених лајсни повезаних још суптилнијим традиционалним везама на наслону. Ту је и асоцијација на древну јапанску културу становања, која лако налази пут до савременог намештаја. Старе јапанске куће биле су без столица, они су клечали око сточића док су ритуално испијали своју шољу чаја. Сав тај изукрштани сплет старог и новог, источног и западног, може се доживети на столици коју је Мира Накашима назвала „породично стабло”.
Џорџ Накашима (1905–1990)
Јапанско-амерички архитект, уметнички столар и дизајнер, рођен је у месту Спокане у држави Вашингтон, САД. Дипломирао је на америчким универзитетима архитектуру, лепе уметности и технологију. По завршетку школовања, распродаје све па чак и свој ауто и креће на пут око света „без карте, као глобтротер”. Годину дана живи у Француској као уметник боем, затим одлази у северну Африку па у Јапан. Земљу својих предака обилази уздуж и попреко. Године 1940. враћа се у САД и убрзо по избијању рата бива интерниран, као и други Јапанци, у један камп у Ајдахоу. Ту га један земљак учи древној јапанској вештини обраде дрвета. Иако је био блиски сарадник модерних америчких архитеката, чак и Френка Лојда Рајта, његово име постало је синоним за најбољи уметнички намештај Америке 20. века. Године 1952. добио је златну медаљу за врхунске домете у примени уметничких заната у дизајну, од стране Америчког института архитеката.
Архитекта Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs
