Грци су измислили тушеве

Једноставна купатила древне Индије, Египта и Месопотамије била су само рудиментарни тушеви. У њима није било када и становници су се прали сипајући воду на себе или су их њоме поливале слуге стојећи иза ниских зидова.

Али, прве праве тушеве, са водом из цеви, измислили су древни Грци. После вежбања на стадиону спортисти су се освежавали под неком врстом туша који је нацртан на једној атинској вази из четвртог века пре наше ере.

Приказана су два туша са четири прилично мишићаве младе даме. Вода тече из тушева у облику главе дивље свиње или лава. При врху је шипка преко које су девојке пребациле одећу и убрусе.

Цела сцена је невероватно савремена: осим тушева у облику животиња, не би била страна ни у данашњој гимнастичкој сали.

Остаци комплекса тушева су ископани у гимназијуму у Пергаму, богатом грчком граду у западној Турској. Последња фаза његове изградње била је у раном другом веку пре наше ере, кад је било у употреби већ седам тушева.

Вода је текла на купаче из високог главног система, затим од једне до друге кабине, а из последње у одвод. Тако је систем, као и модерни тушеви, омогућавао и прање ногу.

Каде палате у Кнососу

Каде су вероватно настале у неколико области независно. Минојци древног Крита су сигурно били први који су их направили. Кад је почетком двадесетог века сер Артур Еванс открио њихову цивилизацију, едвардијанска публика је била изненађена открићем колико је минојска краљевска породица полагала на хигијену. У великој палати у Кнососу, чија је градња започета око 1700. године пре наше ере, Еванс је нашао и купатила и нужнике. Купатила су имала спуштене подове до којих се долазило степеницама, а нека су имала и елегантне каде од теракоте. Чудно је да та купатила, иако је палата имала разрађен систем водовода, нису имала сливнике, али пошто су каде имале ручке, изгледа да су једноставно изношене и пражњене.