Авала крије своје тајне

Готово да нема становника Београда и околине, као и великог броја туриста, а да нису посетили најближу београдску планину Авалу. Предивна шума, обновљени торањ и Споменик незнаном јунаку симбол су Авале, међутим, мало људи зна да је на темељима Споменика незнаном јунаку некада стајала веома добро очувана тврђава средњовековног града Жрнова.

Врх Авале био је погодан за градњу па су још Римљани подигли утврђење, на ком су Срби касније сазидали тврђаву, а довршили је и ојачали Османлије док су ове просторе држали под контролом.

Жрнов или жрвањ

Према једној верзији, средњовековни град добио је име по жрвњу за млевење руде из рудника који су се налазили у подножју Авале. Град се после 1458. године нашао у рукама Османлија и служио им је за опсаду Београда који никако нису успевали да поробе. Због тога су Жрнов звали Хавала, што на турском језику значи сметња, па је и планина добила данашњи назив Авала, док на арапском Хавала значи видиковац. Авала је одувек била привлачна јер је богата рудом. Од давнина су у авалским рудницима ископаване руде олова, сребра, гвожђа и цинaбарит од којег се добија жива. Данас је походе многобројни туристи жељни природе, чистог ваздуха и рекреације.

Тврђава је користила Римљанима да лакше контролишу прилаз тадашњем Сингидунуму, али и као заштиту за руднике које су копали на Авали. Видљивих остатака древне тврђаве данас нема. Разлог томе је одлука краља Александра Карађорђевића да на том месту подигне Споменик незнаном јунаку, по нацртима Ивана Мештровића.

По жељи и наредби краља, остаци утврђења су уништени динамитом 1934. године да би на њима био подигнут Споменик незнаном јунаку. Минирање је почело 18. априла и трајало два дана, док тврђава није у потпуности уништена. Рушење су обавили минери инжењерске чете Југословенске војске у три серије експлозија. После друге експлозије у земљи је откривен слој из римског раздобља у ком се налазила цистерна с водом за пиће и пећ за печење хлеба.

Више пута се у јавности водила полемика зашто је краљ Александар донео такву одлуку, али се није дошло до ваљаног закључка. Краљ Александар је само неколико месеци после рушења Жрнова убијен у Марсељу.

Такође, треба нагласити да је у то време, недалеко од новог, већ постојао Споменик незнаном јунаку, али је и он срушен. Од њега је остао само крст који се данас налази у цркви у Белом Потоку.

Подно зидина Жрнова 1915. године, за време рата, погинуо је петнаестогодишњи дечак ког су сахранили Немци. На крсту су на немачком језику написали: „Овде почива непознати српски војник”.

План новог споменика захтевао је да врх планине буде потпуно го, па је можда то разлог за доношење одлуке о рушењу Жрнова. Из истог разлога морао је и стари споменик с крстом да се поруши јер је кварио замишљену целину.

За градњу новог споменика утрошено је 4.000 кубика обрађеног камена који је возом стигао из Хрватске. Завршен је у септембру 1937, а свечано откривен 28. јуна 1938. године. Краљ, нажалост, није дочекао да види нови споменик.

Власти Србије су 1859. године Авалу прогласиле заштићеним добром, а крајем деветнаестог века почело је уређивање и пошумљавање.