Ни гуме не воле сунце

У да­ни­ма ка­да се бе­ле­же ре­корд­но ви­со­ке тем­пе­ра­ту­ра од ко­јих се „то­пи ас­фалт” сви уче­сни­ци у са­о­бра­ћа­ју мо­ра­ли би да бу­ду све­сни ва­жно­сти ста­ња пне­у­ма­ти­ка на сво­јим во­зи­ли­ма. Пре­вен­тив­ни пре­гле­ди су из­у­зет­но бит­ни јер чак и пре­ла­зак кра­ћих ре­ла­ци­ја по ве­ли­кој вру­ћи­ни мо­же да пред­ста­вља до­дат­но оп­те­ре­ће­ње. 

Је­дна од пр­вих став­ки кон­тро­ле је­сте пра­ви­лан при­ти­сак у пне­у­ма­ти­ци­ма. Ту је нај­ко­ри­сни­ји са­вет да се по­шту­ју пре­по­ру­ке про­из­во­ђа­ча во­зи­ла ко­је су нај­че­шће на­пи­са­не у бли­зи­ни во­за­че­вих вра­та, на де­лу во­зи­ла где је ме­сто за то­че­ње го­ри­ва или у са­мом при­руч­ни­ку за упо­тре­бу во­зи­ла. Ако је во­зи­ло са пут­ни­ци­ма и пр­тља­гом под пу­ним оп­те­ре­ће­њем, при­ти­сак у пне­у­ма­ти­ку мо­ра би­ти ви­ши – при том се мо­ра и та­да по­што­ва­ти пре­по­ру­ка за оп­те­ре­ће­но во­зи­ло на­ве­де­но од стра­не про­из­во­ђа­ча. До­бро је да се ба­рем јед­ном ме­сеч­но про­ве­ри при­ти­сак у пне­у­ма­ти­ци­ма кад су хлад­ни, а оба­ве­зно пре по­ла­ска на ду­жи пут. Ка­ко се на­во­ди у са­оп­ште­њу „Гу­дји­ра”, исто пра­ви­ло ва­жи и за ре­зер­вни то­чак. 

Уко­ли­ко је гу­ма не­до­вољ­но на­пум­па­на, па је њен ве­ћи део по­вр­ши­не у кон­так­ту с ас­фал­том, чи­ме се по­ве­ћа­ва от­пор ко­тр­ља­ња и исто­вре­ме­но сма­њу­је еко­но­мич­ност по­тро­шње го­ри­ва. Су­ви­ше ни­зак при­ти­сак по­гор­ша­ва во­зне ка­рак­те­ри­сти­ке во­зи­ла – ста­бил­ност, а ути­че и на не­рав­но­мер­но ха­ба­ње пне­у­ма­ти­ка. С дру­ге стра­не је си­ту­а­ци­ја ка­да је гу­ма „пре­пум­па­на”, тад се оства­ру­је кон­такт са ма­њим де­лом по­вр­ши­не гу­ме са ко­ло­во­зом. То иза­зи­ва бр­же и не­рав­но­мер­но ха­ба­ње, а још ва­жни­је је што се не обез­бе­ђу­је мак­си­мал­но при­а­ња­ње, због че­га во­зач мо­же да има про­бле­ме у кон­тро­ли, на­ро­чи­то при­ли­ком ко­че­ња. Та­ко­ђе, та­ко по­де­ше­на гу­ма је под­ло­жни­ја оште­ће­њи­ма ка­да на­и­ђе на уду­бље­ње или пре­ђе пре­ко не­ког пред­ме­та на пу­ту. 

За­кон­ски су про­пи­са­не и ду­би­не ша­ра (ка­на­ла) јер оне знат­но ути­чу на во­зне ка­рак­те­ри­сти­ке, пр­вен­стве­но на спре­ча­ва­ње про­кли­за­ва­ња. У ве­ћи­ни европ­ских др­жа­ва је 1,6 ми­ли­ме­та­ра, али ка­ко се на­во­ди у са­оп­ште­њу – не би тре­ба­ло че­ка­ти да се гу­ме по­ха­ба­ју, већ је по­жељ­но за­ме­ни­ти их већ ка­да ду­би­на ка­на­ла пад­не ис­под три ми­ли­ме­тра.

Пред по­ла­зак на пу­то­ва­ње ни­је зго­рег ни ви­зу­ел­но пре­гле­да­ти гу­ме –  га­зе­ћи слој и боч­не зи­до­ве: уко­ли­ко се при­ме­ти би­ло ка­кво оште­ће­ње (за­рез, ис­пуп­че­ње...) нај­бо­ље је по­са­ве­то­ва­ти се с вул­ка­ни­зе­ром.