Калијум за правилан срчани ритам

Један од најбитнијих елемената који су важни за нормално функционисање организма је калијум (хемијска ознака „К”), минерал којег у људском организму имамо чак 0,2 одсто од укупне масе. То значи да особа тешка 60 килограма у телу носи 120 грама калијума. Јони калијума су саставни елементи многих протеина и ензима, а биохемијска функција калијума је велика: улази у састав ћелијских мембрана ткива (минимум 95 посто калијума је у ћелијама, остало је у крви), учествује у производњи и деловању хормона, утиче на регулацију крвног притиска, чува крвне судове од оксидативног деловања.

Суплементе узимати само по савету лекара

Хипокалемија је стање у којем је низак ниво калијума у крви. Нормални ниво калијума је од 3,5 до пет ммол/л. Благо низак ниво (тек нешто мањи од 3,5) обично не испољава симптоме. Симптоми могу да буду замор, грчеви у ногама , опстипација. Хипокалемија повећава ризик од неправилног срчаног ритма. Узроке треба тражити у дијареји, појединим лековима, затим у дијализи, инсипидном дијабетесу, хипералдостеронизму, као и у недовољном уносу калијума (и/или магнезијума) исхраном. Тешка хипокалемија настаје када су ниво мањи од 2,5 ммол/л. Она такође може да се детектује електрокардиограмом (ЕКГ). Благо низак ниво може да се регулише променама у исхрани, увођењем намирница које садрже калијум у већој мери. Може да се узима и као суплемент, али о томе свакако одлуку треба да донесе лекар.

Такође, калијум утиче на покретљивост пробавног тракта, кисело-базну равнотежу организма, учествује у метаболизму глукозе и инсулина, утиче на рад бубрега као и на равнотежу течности и електролита.

Калијум може да се осети по укусу јер активира три од пет типова укуса, према концентрацији. Умерене концентрације калијума у млеку и соковима имају сладак укус; нешто веће концентрације постају горке, а највеће количине постају слане по укусу. Укус сланог и горког постаје изазов када калијум треба уносити у оквиру суплемената.

На сву срећу, калијум се најбоље уноси путем хране. Нормалан унос калијума постиже се разноврсном исхраном, јер је присутан у готово свом воћу, поврћу, месу и риби.

Намирнице са високим концентрацијама калијума су першун, суве кајсије, млеко, чоколада, језграсто воће (посебно бадеми и пистаћи), банане, кокосова вода, соја, мекиње, авокадо, спанаћ, батат (слатки кромпир), кефир, јогурт, пасуљ, кељ, печурке, бели кромпир, парадајз (свеж, као пире или сок), цвекла, лубенице, диње.

Епидемиолошке студије показују да исхрана богата калијумом може да смањи ризик од хипертензије и евентуално од можданог удара. Смернице лекара су да је препоручена дневна доза од 4,7 милиграма калијума, док већина становништва у развијеним земљама уноси једва половину од ове количине.

Исхрана са малом количином калијума може да доведе до хипертензије и хипокалемије. Са друге стране, не би требало претеривати са суплементима.