Kalijum za pravilan srčani ritam

Jedan od najbitnijih elemenata koji su važni za normalno funkcionisanje organizma je kalijum (hemijska oznaka „K”), mineral kojeg u ljudskom organizmu imamo čak 0,2 odsto od ukupne mase. To znači da osoba teška 60 kilograma u telu nosi 120 grama kalijuma. Joni kalijuma su sastavni elementi mnogih proteina i enzima, a biohemijska funkcija kalijuma je velika: ulazi u sastav ćelijskih membrana tkiva (minimum 95 posto kalijuma je u ćelijama, ostalo je u krvi), učestvuje u proizvodnji i delovanju hormona, utiče na regulaciju krvnog pritiska, čuva krvne sudove od oksidativnog delovanja.

Suplemente uzimati samo po savetu lekara

Hipokalemija je stanje u kojem je nizak nivo kalijuma u krvi. Normalni nivo kalijuma je od 3,5 do pet mmol/l. Blago nizak nivo (tek nešto manji od 3,5) obično ne ispoljava simptome. Simptomi mogu da budu zamor, grčevi u nogama , opstipacija. Hipokalemija povećava rizik od nepravilnog srčanog ritma. Uzroke treba tražiti u dijareji, pojedinim lekovima, zatim u dijalizi, insipidnom dijabetesu, hiperaldosteronizmu, kao i u nedovoljnom unosu kalijuma (i/ili magnezijuma) ishranom. Teška hipokalemija nastaje kada su nivo manji od 2,5 mmol/l. Ona takođe može da se detektuje elektrokardiogramom (EKG). Blago nizak nivo može da se reguliše promenama u ishrani, uvođenjem namirnica koje sadrže kalijum u većoj meri. Može da se uzima i kao suplement, ali o tome svakako odluku treba da donese lekar.

Takođe, kalijum utiče na pokretljivost probavnog trakta, kiselo-baznu ravnotežu organizma, učestvuje u metabolizmu glukoze i insulina, utiče na rad bubrega kao i na ravnotežu tečnosti i elektrolita.

Kalijum može da se oseti po ukusu jer aktivira tri od pet tipova ukusa, prema koncentraciji. Umerene koncentracije kalijuma u mleku i sokovima imaju sladak ukus; nešto veće koncentracije postaju gorke, a najveće količine postaju slane po ukusu. Ukus slanog i gorkog postaje izazov kada kalijum treba unositi u okviru suplemenata.

Na svu sreću, kalijum se najbolje unosi putem hrane. Normalan unos kalijuma postiže se raznovrsnom ishranom, jer je prisutan u gotovo svom voću, povrću, mesu i ribi.

Namirnice sa visokim koncentracijama kalijuma su peršun, suve kajsije, mleko, čokolada, jezgrasto voće (posebno bademi i pistaći), banane, kokosova voda, soja, mekinje, avokado, spanać, batat (slatki krompir), kefir, jogurt, pasulj, kelj, pečurke, beli krompir, paradajz (svež, kao pire ili sok), cvekla, lubenice, dinje.

Epidemiološke studije pokazuju da ishrana bogata kalijumom može da smanji rizik od hipertenzije i eventualno od moždanog udara. Smernice lekara su da je preporučena dnevna doza od 4,7 miligrama kalijuma, dok većina stanovništva u razvijenim zemljama unosi jedva polovinu od ove količine.

Ishrana sa malom količinom kalijuma može da dovede do hipertenzije i hipokalemije. Sa druge strane, ne bi trebalo preterivati sa suplementima.