Аутор: Славица Ступарушић
07.07.2024 у 00:26
Филм „Доживети Андрића” круна је осмогодишњег школовања ђака Основне школе „Живан Маричић” у Жичи, једном од краљевачких насеља познатом по истоименом средњевековном манастиру. Ова савремена школа оформила је пре 14 година филмску и позоришну продукцију из које годинама уназад излазе филмска остварења чији су аутори, сценаристи, глумци и продуценти – наставници и ученици. С великим ентузијазмом и веома ограниченим буџетом настају образовни филмови који за теме имају елементе из ђачког живота, наставног градива, екологије: „Миленијумска генерација”, „Вредни људи мога краја”, „На извору обновљиве енергије”, „Вековни светлопис”, „Стара жичка свадба”, као и филм о хлебу. Последњим филмским остварењем жички ученици и наставници придружили су се обележавању 130. годишњице рођења нашег великог пи
09.07.2024 у 08:54
Киша је протекле седмице три дана без прекида лила у данској престоници, али нико од присутних на једном од најважнијих фестивала посвећеног дизајну (3 Days of Design) у Копенхагену за то није марио. Било је важно испратити разноврстан, целодневни садржај, с обзиром да је у част 11. смотре фестивал организован, попут Ноћи музеја, на 11 локација. Тако да су посетиоци имали прилику да упознају креаторе, осете атмосферу и виде данску архитектуру, урбану обнову и зелене иницијативе. – Ове године је на фестивалу учествовало рекордних 400 излагача – рекла је за „Магазин” Сања Берић архитекта из Београда, по повратку са једне од најистакнутијих дизајнерских сцена у свету. – Одазвале су се бројне фирме, од оних које се баве дизајном керамике и драперија до дизајнера намештаја, расвете...
19.06.2024 у 16:28
Ове године „Бијело дугме” обележава пола века од настанка. О Лази Ристовском, легенди југословенског рокенрола, композитору, продуценту, аранжеру, клавијатуристи и овог члану чувеног бенда, снимљен је филм „Иза хоризонта”. – Снимање је почело 2016. године и после великих проблема и неизвесности, коначно је завршено. Премијера се очекује на јесен, каже за „Магазин” Лазина ћерка Санда Ристовски, академска сликарка, ауторка филма. Додаје да је желела да људе подсети на свог оца и његово стваралаштво: – Имала сам утисак да је заборављен, али када сам почела да зовем татине пријатеље скоро сви су с одушевљењем прихватили да учествују на пројекту. Неки су ми се чак и сами јављали. Лаза Ристовски и Горан Бреговић (Фото Зоран Трбовић) Филм прати цео Лазин живот, од самих поч
18.06.2024 у 10:56
Велики је избор украсног цвећа у расадницима које просто мами својим раскошним цветовима и мирисом. У том надметању мушкатли, кадифа, невена, пркоса, бегонија, мало ко ће се ухватити за саксију с биљком чији листови подсећају на чуваркућу, а цветови су донекле налик јагорчевини. Отприлике тако би могла да се опише луисија или левисија, како се чешће чује, цветница која полако али сигурно осваја наше вртове и балконе. – Левисија симболизује поновно рођење, раст, откриће – објашњава девојка на пијаци која заинтересованим купцима објашњава зашто је за њихов сунчани балкон баш ово цвеће прави избор. Симбол америчке државе Монтане Да би се разумела симболика коју цвет носи, мора се завирити у историју. Прича о необичној биљци почиње 1806. године. Војник и природњак Мериведер
14.06.2024 у 09:23
Сузе и виноград, прво је на шта смо помислили после недавно одржаног соло концерта за клавир младе канадске пијанисткиње и композиторке, српског порекла, Нине Платише у галерији „Артгет” Културног центра Београда. Публика је стајала, јер су сва места била попуњена. Многи су дошли да је чују поново после дебитантског наступа 2023. године у Легату Славенски. Ту је на позив Мирјане Лазаревић наступала на Светски дан музике који се традиционално слави свуда у свету, 21. јуна. Нине Платише у галерији „Артгет” Културног центра Београда. Концерт су пратили и видео-записи Катарине Шошкић, Чарлија Карика, Павла Николића, Мартина Едралина, Марије Страјнић, Игора Дрљаче – Рођена сам у Београду 1991. године. Посебне емоције ме вежу за њега иако смо се
08.06.2024 у 10:58
Стеновите пирамиде, колоније слепих мишева, шума цера, грчка жаба, дневни лептири само су делић украса Србије, који су однедавно заштићени и законом. Марина Шибалић, в. д. директора Завода за заштиту природе Србије подсетила је недавно, поводом 76 година од када се бисери природе у нашој земљи штите и законом, да данас имамо 472 заштићена подручја. С новим споменицима природе тако је 9,92 одсто површине под заштитом. А све је почело 1948. године заштитом Велике и Мале Рипаљке код Сокобање. Др Драгана Остојић, начелница одељења за заштићена подручја завода, набројала је нова заштићена подручја. Споменици природе постали су Вражји камен – Просечник, Мркоњски вис, Дубочка пећина – Гаура Маре, а за четири нова предела изузетних одлика проглашени су Цер, Клисура реке Ђетиње, Ада Циганл