Политика Магазин

Историја

11.03.2026 у 22:51

Писао је књигу у славу ратника Ужичке војске с јаким осећањима јер су у Великом рату изгинули готово сви мушки чланове његове породице. Када су трубачи по селима и варошима Србије оглашавали мобилизацију, све мушке главе знале су шта треба да учине. Покупили су се и упутили на зборна места својих пукова. Многима је то био пут с кога се нису вратили. – И три моја ђеда била су међу њима: Ђунисије, Јелисије и Радивоје. Загрљени су кренули у рат и ни један се није вратио. За собом су оставили уцвељену мајку Тијану, оца Саву, супруге и бројну сирочад. И мој стриц Василије изгубио је у том рату сва три сина – официра: Добросава, Радисава и Владимира. Зато сам ову књигу посветио њиховом јунаштву и њиховој жртви – каже Лука Николић, аутор књиге „Ратна дејства Ужичке војске у 1914.

Личности

16.06.2024 у 11:18

Спојио Гучу и Егзит

Дејан Петровић, наш најпознатији трубач, у ово доба године једва чека предах од децембарских и јануарских славља. У фебруару пуни батерије, најчешће на свом родном Златибору (рођен је у селу Дубока), а онда поново креће на турнеје и концерте са својим Биг бендом, карактеристичним по томе што је наш једини оркестар састављен не само од трубача већ и од гитариста, бубњара, перкусиониста... Дејан и његов брат Дарко, такође члан бенда, потичу из угледне породице из ужичког краја која је дала трубаче у четири генерације. Свирка на Кустендорфу Дејанова музичка прича почела је рано, још док је био дете, али је свој садашњи профил добила пре десетак-дванаест година. Тачније 2007. и то на Кустендорфу. Једна група је изненада отказала наступ на отварању филмског фестивала на Мокрој Гори

Живот

02.12.2023 у 10:57

Стиже време честитки

У Југославији је прослава Нове године посебан значај почела да добија тек после Другог светског рата, и то да би се сузбио значај Божића, који је велики део хришћанског становништва с ових простора славио. – Пажња је усмеравана на до тада мање прослављану и религиозно непопуларну Нову годину како би се избегла подвојеност становништва различитих вероисповести и створио осећај припадности једној заједници – каже Ана Панић, виша кустоскиња музејског фонда у Музеју Југославије. Прва честитка Јосипу Брозу стигла из Лондона У овој установи и Архиву Југославије чувају се честитке које су нашој држави пристизале из различитих делова света. Посебно су занимљиве оне које је Јосип Броз Тито примао и слао од 1945. до 1980. године. Оне представљају праву малу историју жеља друге половине

Живот

03.12.2023 у 09:57

Време праштања и милосрђа

Искуство показује да део верника пости само прву и последњу недељу божићног поста. Прву ради исповести и причешћа, а последњу пред велики празник. Тешко је израчунати и измерити, али из искуства црвених људи и из разговора с верницима можемо са сигурношћу рећи да је увек био завидан број и оних који се уздржавају од мрсне хране и поштују црквена правила све време трајања поста. А она укључују и то да се средом и петком пости на води, док се риба сме јести само недељом. Без ригорозних забрана Црква није тако ригорозна у погледу исхране, па ослобађа болесне и оне који због тешког рада, одлазака на терен, ноћних смена

Личности

18.11.2019 у 13:30

Јутро уз ћирилицу

У Аустралију је дошао пре више од пола века, сада већ давне 1960. године, као расељено лице из Париза. Није знао ниједну реч енглеског језика. Уместо пасоша имао је само једно парче папира на којем је писало: „Ова особа наводи да се зове Сретен Божић”. Десет година касније добио је националну књижевну награду за писање – на енглеском. Данас живи у својој кући у Мелбурну с динго псом, по имену Линда. Некада их је имао више. Сахрањени су на његовом шумском имању западно од Мелбурна. На овом имању, које је под заштитом државе, укупно је сахрањено 29 паса расе која има митски значај међу аустралијским Абориџинима. Почетак у Француској Сретен воли да пише, написао је много књига, па тако није заобишао ни своје дингосе, и о њима је водио дневник. Када смо недавно разговарали с њим,

Живот

29.09.2024 у 20:07

Наш тата Индијана Џонс

Ни археолог ни географ, већ археограф. Занимање Владана Тријића има наизглед необичан назив, али како и сама сложеница каже у преводу на српски, реч је о старом писању, истраживању старих рукописа насталих пре више векова. Он није једини који се код нас бави истраживањем књига „староставних”, у Одељењу за археографију Народне библиотеке Србије запослено је још неколико његових колега истог звања, а у Србији још једна институција има у свом домену рада археографију и то Библиотека Матице српске. – Иако са стране може да изгледа као да цедимо суву дреновину, то је, у ствари, диван и узбудљив посао. Преко рукописних књига смо у контакту с људима прошлих времена јер је свака од њих јединствена, непоновљива, свака на различите начине одражава личност њеног творца и отуда узбуђење. Ми смо

Живот

19.02.2024 у 22:20

Све мање славних, све више познатих

Ко је данас заиста славан, ко само познат, а ко анониман, ту границу је све теже повући. Пре десетак година нисмо ни знали за „Инстаграм” или „вајбер”, а данас су то главни канали комуникације на којима је све више обичног света, односно конзумената који постају познати. Популарни јутјубери су и они који се баве областима као што су такозвани лајфстајл, лајф коучинг, девојчице воле све што је везано за шминку, гардеробу, а дечаци предност дају видео-играма. – Имамо све више малих звезда који се различито зову, интернет славне личности, инфлуенсери, сајбер-звезде, онлајн селебрити, блогербрити, израз настао од речи блогер и селебрити. То су људи који не долазе из јавне сфере, нису били познати, али постају захваљујући интернету и друштвеним мрежама – каже др Маја Вукадиновић, д

Живот

19.02.2024 у 22:27

Под стару липу, туш или климу

Можда је још рано за питање како преживети августовске врућине? Ово питање није актуелно само код нас већ у целој Европи где жива сваке године достиже рекордне цифре. Крај јула у Француској, Шпанији, на североистоку Шпаније је запамћен по рекордним температурама које достижу и 45 степениј. И Србија је све топлија. Смењују се „афрички” таласи са „монсунским” кишама, дани врели, ноћи са пљусковима? Предност нашег доба су клима-уређаји којих има и по становима и канцеларијама, али ни ови уређаји нису здрави ако се неконтролисано користе, посебно ако је велика разлика између спољне и унутрашње температуре. Идеално је да та разлика буде осам до десет степени, не више! Дуга историја борбе са жегом Власници кућа са окућница, мало даље од градског бетона, имај

Путовања

28.09.2023 у 10:58

Здравље у три чаше

Листајући историју бањског живота у Врњцима етнолог Јелена Боровић Димић записала је пуно анегдота, прикупила велики број старих фотографија, а све до чега је дошла или бар део тога, изложен је у београдском Етнографском музеју или објављен у пригодном каталогу „Здравље у чаши”. Врњачка Бања увек је била на добром гласу и за лечење болесних, али и за одмор, тамо су свој мир и здравље налазили и књижевници, генерали, богаташи, угледни људи не само из Србије већ и европских земаља. Позната је и по свом „кућном реду”, дисциплини и жељи да се сваком пацијенту пруже најбоља могућа помоћ и нега. Прва чаша воде у Врњачкој Бањи испијала се врло рано, око пет сати ујутро и то са извора. Друга чаша се пила после пола сата шетње, а за трећу је требало да

Живот

06.08.2019 у 12:52

Мозаик у олтару

Сликар Ђуро Радловић највише проводи времена у Цркви Светог Марка у Београду где уз помоћ својих бивших студената, а данас колега, осликава мозаик на олтару ове највише београдске цркве. Он је професор у пензији, а занимљиво је да је први код нас на Факултету ликовне уметности, пре тридесет и више година, специјализовао зидне технике фреску и мозаик. Прва црква у којој је радио мозаик је храм посвећен Светој Петки на Калемегдану, а затим су се ређали и други сакрални објекти. Опстаје вековима – Водила ме је кроз живот љубав према тој врсти уметности. Мозаик је техника која може да опстане вековима, па и хиљадама година, оно што се створи може се само физички уништити – каже Радловић. Што је дуже радио све више је примећивао да су и наши свештеници развили љубав према мозаику и