Istorija

11.03.2026 u 22:51

Heroji izašli iz senke

Pisao je knjigu u slavu ratnika Užičke vojske s jakim osećanjima jer su u Velikom ratu izginuli gotovo svi muški članove njegove porodice. Kada su trubači po selima i varošima Srbije oglašavali mobilizaciju, sve muške glave znale su šta treba da učine. Pokupili su se i uputili na zborna mesta svojih pukova. Mnogima je to bio put s koga se nisu vratili. – I tri moja đeda bila su među njima: Đunisije, Jelisije i Radivoje. Zagrljeni su krenuli u rat i ni jedan se nije vratio. Za sobom su ostavili ucveljenu majku Tijanu, oca Savu, supruge i brojnu siročad. I moj stric Vasilije izgubio je u tom ratu sva tri sina – oficira: Dobrosava, Radisava i Vladimira. Zato sam ovu knjigu posvetio njihovom junaštvu i njihovoj žrtvi – kaže Luka Nikolić, autor knjige „Ratna dejstva Užičke vojske u 1914.

Ličnosti

16.06.2024 u 11:18

Spojio Guču i Egzit

Dejan Petrović, naš najpoznatiji trubač, u ovo doba godine jedva čeka predah od decembarskih i januarskih slavlja. U februaru puni baterije, najčešće na svom rodnom Zlatiboru (rođen je u selu Duboka), a onda ponovo kreće na turneje i koncerte sa svojim Big bendom, karakterističnim po tome što je naš jedini orkestar sastavljen ne samo od trubača već i od gitarista, bubnjara, perkusionista... Dejan i njegov brat Darko, takođe član benda, potiču iz ugledne porodice iz užičkog kraja koja je dala trubače u četiri generacije. Svirka na Kustendorfu Dejanova muzička priča počela je rano, još dok je bio dete, ali je svoj sadašnji profil dobila pre desetak-dvanaest godina. Tačnije 2007. i to na Kustendorfu. Jedna grupa je iznenada otkazala nastup na otvaranju filmskog festivala na Mokroj Gori

Život

02.12.2023 u 10:57

Stiže vreme čestitki

U Jugoslaviji je proslava Nove godine poseban značaj počela da dobija tek posle Drugog svetskog rata, i to da bi se suzbio značaj Božića, koji je veliki deo hrišćanskog stanovništva s ovih prostora slavio. – Pažnja je usmeravana na do tada manje proslavljanu i religiozno nepopularnu Novu godinu kako bi se izbegla podvojenost stanovništva različitih veroispovesti i stvorio osećaj pripadnosti jednoj zajednici – kaže Ana Panić, viša kustoskinja muzejskog fonda u Muzeju Jugoslavije. Prva čestitka Josipu Brozu stigla iz Londona U ovoj ustanovi i Arhivu Jugoslavije čuvaju se čestitke koje su našoj državi pristizale iz različitih delova sveta. Posebno su zanimljive one koje je Josip Broz Tito primao i slao od 1945. do 1980. godine. One predstavljaju pravu malu istoriju želja druge polovine

Život

03.12.2023 u 09:57

Vreme praštanja i milosrđa

Iskustvo pokazuje da deo vernika posti samo prvu i poslednju nedelju božićnog posta. Prvu radi ispovesti i pričešća, a poslednju pred veliki praznik. Teško je izračunati i izmeriti, ali iz iskustva crvenih ljudi i iz razgovora s vernicima možemo sa sigurnošću reći da je uvek bio zavidan broj i onih koji se uzdržavaju od mrsne hrane i poštuju crkvena pravila sve vreme trajanja posta. A ona uključuju i to da se sredom i petkom posti na vodi, dok se riba sme jesti samo nedeljom. Bez rigoroznih zabrana Crkva nije tako rigorozna u pogledu ishrane, pa oslobađa bolesne i one koji zbog teškog rada, odlazaka na teren, noćnih smena

Ličnosti

18.11.2019 u 13:30

Jutro uz ćirilicu

U Australiju je došao pre više od pola veka, sada već davne 1960. godine, kao raseljeno lice iz Pariza. Nije znao nijednu reč engleskog jezika. Umesto pasoša imao je samo jedno parče papira na kojem je pisalo: „Ova osoba navodi da se zove Sreten Božić”. Deset godina kasnije dobio je nacionalnu književnu nagradu za pisanje – na engleskom. Danas živi u svojoj kući u Melburnu s dingo psom, po imenu Linda. Nekada ih je imao više. Sahranjeni su na njegovom šumskom imanju zapadno od Melburna. Na ovom imanju, koje je pod zaštitom države, ukupno je sahranjeno 29 pasa rase koja ima mitski značaj među australijskim Aboridžinima. Početak u Francuskoj Sreten voli da piše, napisao je mnogo knjiga, pa tako nije zaobišao ni svoje dingose, i o njima je vodio dnevnik. Kada smo nedavno razgovarali s njim,

Život

29.09.2024 u 20:07

Naš tata Indijana Džons

Ni arheolog ni geograf, već arheograf. Zanimanje Vladana Trijića ima naizgled neobičan naziv, ali kako i sama složenica kaže u prevodu na srpski, reč je o starom pisanju, istraživanju starih rukopisa nastalih pre više vekova. On nije jedini koji se kod nas bavi istraživanjem knjiga „starostavnih”, u Odeljenju za arheografiju Narodne biblioteke Srbije zaposleno je još nekoliko njegovih kolega istog zvanja, a u Srbiji još jedna institucija ima u svom domenu rada arheografiju i to Biblioteka Matice srpske. – Iako sa strane može da izgleda kao da cedimo suvu drenovinu, to je, u stvari, divan i uzbudljiv posao. Preko rukopisnih knjiga smo u kontaktu s ljudima prošlih vremena jer je svaka od njih jedinstvena, neponovljiva, svaka na različite načine odražava ličnost njenog tvorca i otuda uzbuđenje. Mi smo

Život

19.02.2024 u 22:20

Sve manje slavnih, sve više poznatih

Ko je danas zaista slavan, ko samo poznat, a ko anoniman, tu granicu je sve teže povući. Pre desetak godina nismo ni znali za „Instagram” ili „vajber”, a danas su to glavni kanali komunikacije na kojima je sve više običnog sveta, odnosno konzumenata koji postaju poznati. Popularni jutjuberi su i oni koji se bave oblastima kao što su takozvani lajfstajl, lajf koučing, devojčice vole sve što je vezano za šminku, garderobu, a dečaci prednost daju video-igrama. – Imamo sve više malih zvezda koji se različito zovu, internet slavne ličnosti, influenseri, sajber-zvezde, onlajn selebriti, blogerbriti, izraz nastao od reči bloger i selebriti. To su ljudi koji ne dolaze iz javne sfere, nisu bili poznati, ali postaju zahvaljujući internetu i društvenim mrežama – kaže dr Maja Vukadinović,

Život

19.02.2024 u 22:27

Pod staru lipu, tuš ili klimu

Možda je još rano za pitanje kako preživeti avgustovske vrućine? Ovo pitanje nije aktuelno samo kod nas već u celoj Evropi gde živa svake godine dostiže rekordne cifre. Kraj jula u Francuskoj, Španiji, na severoistoku Španije je zapamćen po rekordnim temperaturama koje dostižu i 45 stepenij. I Srbija je sve toplija. Smenjuju se „afrički” talasi sa „monsunskim” kišama, dani vreli, noći sa pljuskovima? Prednost našeg doba su klima-uređaji kojih ima i po stanovima i kancelarijama, ali ni ovi uređaji nisu zdravi ako se nekontrolisano koriste, posebno ako je velika razlika između spoljne i unutrašnje temperature. Idealno je da ta razlika bude osam do deset stepeni, ne više! Duga istorija borbe sa žegom Vlasnici kuća sa okućnica, malo dalje od gradskog beton

Putovanja

28.09.2023 u 10:58

Zdravlje u tri čaše

Listajući istoriju banjskog života u Vrnjcima etnolog Jelena Borović Dimić zapisala je puno anegdota, prikupila veliki broj starih fotografija, a sve do čega je došla ili bar deo toga, izložen je u beogradskom Etnografskom muzeju ili objavljen u prigodnom katalogu „Zdravlje u čaši”. Vrnjačka Banja uvek je bila na dobrom glasu i za lečenje bolesnih, ali i za odmor, tamo su svoj mir i zdravlje nalazili i književnici, generali, bogataši, ugledni ljudi ne samo iz Srbije već i evropskih zemalja. Poznata je i po svom „kućnom redu”, disciplini i želji da se svakom pacijentu pruže najbolja moguća pomoć i nega. Prva čaša vode u Vrnjačkoj Banji ispijala se vrlo rano, oko pet sati ujutro i to sa izvora. Druga čaša se pila posle pola sata šetnje, a za treću je trebalo da

Život

06.08.2019 u 12:52

Mozaik u oltaru

Slikar Đuro Radlović najviše provodi vremena u Crkvi Svetog Marka u Beogradu gde uz pomoć svojih bivših studenata, a danas kolega, oslikava mozaik na oltaru ove najviše beogradske crkve. On je profesor u penziji, a zanimljivo je da je prvi kod nas na Fakultetu likovne umetnosti, pre trideset i više godina, specijalizovao zidne tehnike fresku i mozaik. Prva crkva u kojoj je radio mozaik je hram posvećen Svetoj Petki na Kalemegdanu, a zatim su se ređali i drugi sakralni objekti. Opstaje vekovima – Vodila me je kroz život ljubav prema toj vrsti umetnosti. Mozaik je tehnika koja može da opstane vekovima, pa i hiljadama godina, ono što se stvori može se samo fizički uništiti – kaže Radlović. Što je duže radio sve više je primećivao da su i naši sveštenici razvili ljubav prema mozaiku i