Време праштања и милосрђа

Искуство показује да део верника пости само прву и последњу недељу божићног поста, Прву ради исповести и причешћа, а последњу пред велики празник.Тешко је израчунати и измерити, али из искуства црвених људи и из разговора с верницима можемо са сигурношћу рећи да је увек био завидан број и оних који се уздржавају од мрсне хране и поштују црквена правила све време трајања поста. А она укључују и то да се средом и петком пости на води, док се риба сме јести само недељом.

Без ригорозних забрана

Црква није тако ригорозна у погледу исхране, па ослобађа болесне и оне који због тешког рада, одлазака на терен, ноћних смена нису у могућности да се строго придржавају поста. Такође верницима није увек згодно да среду и петак посте на води, а да рибу једу само недељом. Често су присиљени да радним даном доручкују или ручају „сардину” иако то по правилу не би требало, али свештеници дају благослов и опраштају ове „грехове”. Јер, шта ако некоме нагло падне притисак или шећер у дијабетичара, треба појести нешто слатко, па макар и мрсно ради здравља. На литургијама свештеници увек нагласе верницима да имају на уму да Бог није пост, већ љубав.

Сама посна храна чисти организам па и многи нерелигиозни људи посте ради телесног здравља и чишћења тела. Међутим, за веру то није довољно, јер се у православљу као и уопште у свакој религији, даје велики значај духовном преображају. Зато је важно осим узимања посне хране уздржавати се од злих мисли и дела, опраштати ближњима, водити рачуна о речнику који се користи и настојати да се живи умерено и у сагласју с ближњима у породици, комшилуку, на послу...

– Када бисмо израчунали све дане у години који су посни било би их више него мрсних. Седам недеља траје ускршњи пост, који је и најстрожи, од две до шест недеља петровдански пост, две недеље госпојински и шест недеља божићни. Пошто се пости и скоро сваке среде и петка током целе године они најдисциплинованији верници проведу у посту већи део године – објаснио је својевремено за  Магазин свештеник Арсеније Арсенијевић.

За разлику од Великог петка уочи Ускрса који је најтужнији дан у хришћанству, кад се пости на води и не одржавају литургије, Бадњи дан је весео празник, то је дан уочи Христовог рођења, па ни пост није строг, верници се окупљају испред храмова на литургије после којих се пале бадњаци.

– Када постимо, исповедамо се и причешћујемо водимо пун духовни живот и долазимо до спознаје о сопственим греховима, а видети своје грехове је доказ духовног здравља, а не болести, рекао је Арсеније Арсенијевић.

Исповест и поука

Он поручује да је најбоље исповедити се дан, два пре литургије јер онда људи имају времена и да мало попричају са свештеником, односно духовником.

– Ми, свештеници излазимо људима у сусрет и исповедамо их и током саме литургије, али нажалост те исповести не буду довољно детаљне. Господ прима и такву исповест, али много је корисније за нас да дођемо и да се испричамо са свештеником и да добијемо поуку – истакао је наш саговорник поручујући да је суштина поста преиспитивање нашег духовног бића како бисмо постали бољи људи.

Без страха од казне
– Сам пост не треба схватати као неко морање или угађање Богу, страх од казне. Пост и молитва, исповест и причешће потребни су нама, а не Богу. Људи су позвани да посте ради њих самих, а не ради Бога, јер се кроз такав начин живота приближавамо Творцу. Пост је лечење и душе и тела – каже свештеник.

Гордост као грех

Сваки искрени хришћанин ће рећи, нарочито ако је црквено лице, да је најисправније и Богу најугодније придржавати се црквених правила, одлазити на литургије сваке недеље, живети у посту и молитвама, али подсећају и да се не треба погордити ако се живи у таквој врлини.

Отац Арсеније подсећа на причу из Библије о фарисеју и царинику у храму. Фарисеј је размишљао како је праведан јер пости два дана у седмици, даје десетак храму, испуњава законе, задовољан је собом и још се хвалио да није грешан као цариник. (Иначе су цариници у то доба важили за корумпиране људе.) Насупрот фарисеју, цариник је постиђен гледао у земљи, свестан да је грешан и слаб и да нема заслуга пред Богом. И шта се деси? Исус опрости царинику на искрености и покајању, али не и фарисеју, а наук верницима је да је гордост највећи грех од којег и сви остали грехови настају.

– Твоја правда је потребна теби, да се ти очистиш. Гордост чини да Бог не може да дође до тог човека јер је он довољан самом себи. Самодовољан. Кад је човек горд он затвара своје срце и то примећујемо и у друштву, међу људима који су горди тешко нам је да са њима седимо, а камоли и да причамо. Ако је човек грешан, али је једноставан, свестан својих слабости, он не оптерећује својим присуством. Тај осећај који имамо је последица сила које међу нама дејствују. Када осећамо стање другог човека, то је доказ постојања духова и доказ нашег духовног живота, јер човек није, наравно, само телесно већ и духовно биће, каже свештеник Арсеније.