27.09.2024 у 08:32
Не морају да се лонцу нађу скупе и егзотичне намирнице, али је важно како их комбиновати и спремити. Стручњаци иду и корак даље па тврде да је намирнице потребно и ботаничарски познавати, док кулинари и домаћице „само” кувају. Забуну, рецимо, може да створи горко воће и слатко поврће. За ботаничаре парадајз је воће. Бостан је, пак, поврће као и краставац, али њега семенке унутар тела ипак сврставају у воће. Исто је и с боранијом која расте, цвета и садржи семе, што је чини воћем. Кувари уче да вешто комбинују најразличитије намирнице. Тако су, рецимо, воће и месо добра комбинација, али само да се не претера. Слатко-кисели а сочни ананас даће сасвим нову димензију и арому свињетини. По препоруци нутрициониста бар два пута месечно треба на јеловник уврстити месо дивљачи, које рецимо са су
26.09.2024 у 08:08
Баранда је најмлађе село најмање општине јужног Баната Опова. Aли и најпознатије. Томе су допринеле породице рода, неки славни људи рођени баш овде, али последње деценије, пре свега су за то заслужне филмаџије. Бирали су они ове сокаке као сценографију за своје серије и филмове па „заразили” и Баранђане, који сада листом тврде да је њихова будућност у индустрији уметности, забаве и наравно туризму. Филмски студио у старом ватрогасном дому Шта посетилац може да доживи у „банатском Холивуду”? Ту је прво леп центар с парком, па баш недавно реновирана школа и ново дечје игралиште, мала пијаца, пензионерски дом и дом културе. Ту је и импозантно здање старог ватрогасног дома, који држава штити као споменик културе. Управо ту, у делу старог здања, настају и културно-
08.09.2024 у 13:28
У Француској „плутајуће острво”, у Немачкој „снежно јаје”, у Мађарској „млеко од птице”, у Пољској „супа ни од чега”, у нас су одомаћене као шненокле. Једни кажу реч је о изворно специјалитету аустријске кухиње, а поткрепљује податком да му је шпиц-намет „бечки облаци”. Друга верзија порекла тврди да су родом из Француске. У основи назива је „schneeball”, што значи снежна грудва. И ту није крај теоријама јер постоји и јужна верзија „млечних облачића” за које се користи назив парадижет или чак реч преузета од Млечана (paradisiaco), што у у оба случаја значи рајски. За питоме шненокле, које нас тако подсећају на Банат и детињство, зна се да су педигреа дужег од век и по, још од средине 19. столећа, када их управо бечки посластичари именују као „рафинирани деликатес”. Опис даље каже да се
06.09.2024 у 13:35
На стени од отврдлог вулканског пепела, изнад долине реке Тибар, стоји Чивита ди Бањоређо. Ентузијастичном туристи водич ће овде рећи да све што је видео не може да се мери с оним што га чека. И док стоји у подножју, жеља је све јача да се, невероватним нагибом преко пешачког моста дугог 366 метара, докопа места које је успело да поносе епитет најживописнијег у Италији, што није лако постићи. На стрмој литици, опасано зидинама, чека сеоце од 12 душа, бар три пута више мачака и педесетак камених кућа, али то није све што га чини јединственим на италијанској „чизми”. Ту тек почиње прича о месту које носи епитет умируће (la citta che muore), што се односи на ерозију која га већ вековима разара и прети да га уништи. Зато туристи хрле у Чивиту, уврштену на листу стотину најугроженијих насеља
19.08.2024 у 21:54
Када се каже село Сакуле, одмах и неизоставно вам дође да додате: јел’ то оно место у Банату из рукописа чувеног Зорана Петровића, сликара, професора, писца, најпознатијег Сакуљанина. „А питате ди Сакуле дођу? Па ено ји тамо. То вам је село поред Тамиша. Ушорено лепо, а окружено под зеленим ритом, ил’ великом водом са две целе стрaне, кад воде из Тамиша у јесен наиђу, а са треће стране овим атаром...”. Зоран Петровић, сликар, професор, писац, најпознатији Сакуљанин Управо овако је Петровић писао о свом селу. Сакуле у тој равнини има баш све од оних слика с разгледница питоме Војводине – и куће „дужом”, „на бразду”, и оне „на лакат”. С исписаним именом или иницијалима домаћина и годином градње, с кибицфенстерима, малом и великом капијом, ајнфортом, који воде у предњу и з
08.07.2024 у 15:21
Била је припадница светске елите, дружила се са Теодором Рузвелтом, Вудроом Вилсоном, са Романовима, краљевском породицом у Енглеској, са Џени Черчил. Поред богатства и утицаја, већи део живота провела је у Србији. Американка, Мабел Грујић, археолошкиња, хуманитарна радница и добротворка, супруга српског дипломате Славка Грујића. Рођена је као Мејбл Гордон Данлоп, школована у Америци, Француској и Грчкој. Током боравка у Цариграду, дружи се са супругом Чедомира Мијатовића, који је у то време радио на султановом двору и од ње упознаје српску историју и народне песме, да би очарана, највећи део живота посветила управо афирмацији Србије у иностранству. Највећи амерички листови објављивали су њене интервује о Србима, њиховој историји, обичајима, песмама, војсци, а држала је и предавања н
27.06.2024 у 11:00
Зову их свакојако: мазало и мазалица, па перушкица, јајара, масловачика, кист и мастилица. Нема тематског сајма рукотворина, војвођанских специјалитета, на којем се перушкице не „појаве”, али само као декорација, јер их одавно нико не тражи, нити се, кажу домаћице из локалних удружења, данас масовније користе у домазлуку. Мазалице обично настају у сезони чупања гусака. Пре него што се узимају пера, гуске се терају на воду, да мало пливају како би се гушчја маст скинула. Пера се чупају само лети, а то добро дође и птицама, јер лакше подносе врућине. Бирају се, причају мајсторице овог „заната”, најфинија и најдебља, она испод крила, а за сваку перушкицу потребно је одабрати баш 9 или 11 комада, као и код стављања јаја под гуску, увек непар. Мазалице обично настају у
17.03.2024 у 14:00
Пролећни празник Марцишор почиње првог дана марта, а обичај тог дана налаже да се неком драгом дарује амајлија истог имена, мали предмет закачен за црвено-белу трачицу – шнур и тако носи читавог месеца. У различитим крајевима постоје многе варијанте ове традиције, али им је заједничко оглашавање доласка пролећа и веровање да ће његово свечано обележавање донети успех и здравље читаве године, посебно деци. Обичајна традиција Румуна Празник припада култури Румуна, обележава се различитим манифестацијама широм Војводине, а у њеном јужном делу та традиција је жива у селима Владимировац, Уздин и Мраморак. За дочек и слављење најлепшег годишњег доба, у осмолеткама најјужнијег дела Баната, и читав фебруар припремају се да обичајно дочекају пролеће, па је увек весело, али и радно. О
12.03.2024 у 12:31
Неискусне и оне домаћице којима од руке баш не иду колачи, подуку треба да започну „универзалним” патишпањем – тестом које не може да не успе. Благог, готово неутралног укуса, он је основа многих посластица, али уз одређене „интервенције” и о истом трошку, може постати слани ролат или торта. Зато je у свим куварима света, а нарочито je популаран широм Европе и Америке. У међувремену, патишпањ је доживео многе верзије, јер му се поред основних састојака, опционо додају млеко, прашак за пециво па и сирће! У кућним условима спрема се без путера, док је „посластичарска тајна” умешати га у тесто како би било сласније. Но, било како било, када се ова једноставна рецептура припрема, отвара се свет несагледивих могућности. Сваки домазлук који држи до традиције поседује књигу рецепата у ко
