27.09.2024 u 08:32
Ne moraju da se loncu nađu skupe i egzotične namirnice, ali je važno kako ih kombinovati i spremiti. Stručnjaci idu i korak dalje pa tvrde da je namirnice potrebno i botaničarski poznavati, dok kulinari i domaćice „samo” kuvaju. Zabunu, recimo, može da stvori gorko voće i slatko povrće. Za botaničare paradajz je voće. Bostan je, pak, povrće kao i krastavac, ali njega semenke unutar tela ipak svrstavaju u voće. Isto je i s boranijom koja raste, cveta i sadrži seme, što je čini voćem. Kuvari uče da vešto kombinuju najrazličitije namirnice. Tako su, recimo, voće i meso dobra kombinacija, ali samo da se ne pretera. Slatko-kiseli a sočni ananas daće sasvim novu dimenziju i aromu svinjetini. Po preporuci nutricionista bar dva puta mesečno treba na jelovnik uvrstiti meso divljači, koje recimo
26.09.2024 u 08:08
Baranda je najmlađe selo najmanje opštine južnog Banata Opova. Ali i najpoznatije. Tome su doprinele porodice roda, neki slavni ljudi rođeni baš ovde, ali poslednje decenije, pre svega su za to zaslužne filmadžije. Birali su oni ove sokake kao scenografiju za svoje serije i filmove pa „zarazili” i Baranđane, koji sada listom tvrde da je njihova budućnost u industriji umetnosti, zabave i naravno turizmu. Filmski studio u starom vatrogasnom domu Šta posetilac može da doživi u „banatskom Holivudu”? Tu je prvo lep centar s parkom, pa baš nedavno renovirana škola i novo dečje igralište, mala pijaca, penzionerski dom i dom kulture. Tu je i impozantno zdanje starog vatrogasnog doma, koji država štiti kao spomenik kulture. Upravo tu, u delu starog zdanja, nastaju i kulturno-
08.09.2024 u 13:28
U Francuskoj „plutajuće ostrvo”, u Nemačkoj „snežno jaje”, u Mađarskoj „mleko od ptice”, u Poljskoj „supa ni od čega”, u nas su odomaćene kao šnenokle. Jedni kažu reč je o izvorno specijalitetu austrijske kuhinje, a potkrepljuje podatkom da mu je špic-namet „bečki oblaci”. Druga verzija porekla tvrdi da su rodom iz Francuske. U osnovi naziva je „schneeball”, što znači snežna grudva. I tu nije kraj teorijama jer postoji i južna verzija „mlečnih oblačića” za koje se koristi naziv paradižet ili čak reč preuzeta od Mlečana (paradisiaco), što u u oba slučaja znači rajski. Za pitome šnenokle, koje nas tako podsećaju na Banat i detinjstvo, zna se da su pedigrea dužeg od vek i po, još od sredine 19. stoleća, kada ih upravo bečki poslastičari imenuju kao „rafinirani delikates”. Opis dalje kaže d
06.09.2024 u 13:35
Na steni od otvrdlog vulkanskog pepela, iznad doline reke Tibar, stoji Čivita di Banjoređo. Entuzijastičnom turisti vodič će ovde reći da sve što je video ne može da se meri s onim što ga čeka. I dok stoji u podnožju, želja je sve jača da se, neverovatnim nagibom preko pešačkog mosta dugog 366 metara, dokopa mesta koje je uspelo da ponose epitet najživopisnijeg u Italiji, što nije lako postići. Na strmoj litici, opasano zidinama, čeka seoce od 12 duša, bar tri puta više mačaka i pedesetak kamenih kuća, ali to nije sve što ga čini jedinstvenim na italijanskoj „čizmi”. Tu tek počinje priča o mestu koje nosi epitet umiruće (la citta che muore), što se odnosi na eroziju koja ga već vekovima razara i preti da ga uništi. Zato turisti hrle u Čivitu, uvrštenu na listu stotinu najugroženijih nas
19.08.2024 u 21:54
Kada se kaže selo Sakule, odmah i neizostavno vam dođe da dodate: jel’ to ono mesto u Banatu iz rukopisa čuvenog Zorana Petrovića, slikara, profesora, pisca, najpoznatijeg Sakuljanina. „A pitate di Sakule dođu? Pa eno ji tamo. To vam je selo pored Tamiša. Ušoreno lepo, a okruženo pod zelenim ritom, il’ velikom vodom sa dve cele strane, kad vode iz Tamiša u jesen naiđu, a sa treće strane ovim atarom...”. Zoran Petrović, slikar, profesor, pisac, najpoznatiji Sakuljanin Upravo ovako je Petrović pisao o svom selu. Sakule u toj ravnini ima baš sve od onih slika s razglednica pitome Vojvodine – i kuće „dužom”, „na brazdu”, i one „na lakat”. S ispisanim imenom ili inicijalima domaćina i godinom gradnje, s kibicfensterima, malom i velikom kapijom, ajnfortom, koji vode u prednju i z
08.07.2024 u 15:21
Bila je pripadnica svetske elite, družila se sa Teodorom Ruzveltom, Vudroom Vilsonom, sa Romanovima, kraljevskom porodicom u Engleskoj, sa Dženi Čerčil. Pored bogatstva i uticaja, veći deo života provela je u Srbiji. Amerikanka, Mabel Grujić, arheološkinja, humanitarna radnica i dobrotvorka, supruga srpskog diplomate Slavka Grujića. Rođena je kao Mejbl Gordon Danlop, školovana u Americi, Francuskoj i Grčkoj. Tokom boravka u Carigradu, druži se sa suprugom Čedomira Mijatovića, koji je u to vreme radio na sultanovom dvoru i od nje upoznaje srpsku istoriju i narodne pesme, da bi očarana, najveći deo života posvetila upravo afirmaciji Srbije u inostranstvu. Najveći američki listovi objavljivali su njene intervuje o Srbima, njihovoj istoriji, običajima, pesmama, vojsci, a držala je i pred
27.06.2024 u 11:00
Zovu ih svakojako: mazalo i mazalica, pa peruškica, jajara, maslovačika, kist i mastilica. Nema tematskog sajma rukotvorina, vojvođanskih specijaliteta, na kojem se peruškice ne „pojave”, ali samo kao dekoracija, jer ih odavno niko ne traži, niti se, kažu domaćice iz lokalnih udruženja, danas masovnije koriste u domazluku. Mazalice obično nastaju u sezoni čupanja gusaka. Pre nego što se uzimaju pera, guske se teraju na vodu, da malo plivaju kako bi se guščja mast skinula. Pera se čupaju samo leti, a to dobro dođe i pticama, jer lakše podnose vrućine. Biraju se, pričaju majstorice ovog „zanata”, najfinija i najdeblja, ona ispod krila, a za svaku peruškicu potrebno je odabrati baš 9 ili 11 komada, kao i kod stavljanja jaja pod gusku, uvek nepar. Mazalice obično nastaju u
17.03.2024 u 14:00
Prolećni praznik Marcišor počinje prvog dana marta, a običaj tog dana nalaže da se nekom dragom daruje amajlija istog imena, mali predmet zakačen za crveno-belu tračicu – šnur i tako nosi čitavog meseca. U različitim krajevima postoje mnoge varijante ove tradicije, ali im je zajedničko oglašavanje dolaska proleća i verovanje da će njegovo svečano obeležavanje doneti uspeh i zdravlje čitave godine, posebno deci. Običajna tradicija Rumuna Praznik pripada kulturi Rumuna, obeležava se različitim manifestacijama širom Vojvodine, a u njenom južnom delu ta tradicija je živa u selima Vladimirovac, Uzdin i Mramorak. Za doček i slavljenje najlepšeg godišnjeg doba, u osmoletkama najjužnijeg dela Banata, i čitav februar pripremaju se da običajno dočekaju proleće, pa je uvek veselo, ali i radno. O
12.03.2024 u 12:31
Neiskusne i one domaćice kojima od ruke baš ne idu kolači, poduku treba da započnu „univerzalnim” patišpanjem – testom koje ne može da ne uspe. Blagog, gotovo neutralnog ukusa, on je osnova mnogih poslastica, ali uz određene „intervencije” i o istom trošku, može postati slani rolat ili torta. Zato je u svim kuvarima sveta, a naročito je popularan širom Evrope i Amerike. U međuvremenu, patišpanj je doživeo mnoge verzije, jer mu se pored osnovnih sastojaka, opciono dodaju mleko, prašak za pecivo pa i sirće! U kućnim uslovima sprema se bez putera, dok je „poslastičarska tajna” umešati ga u testo kako bi bilo slasnije. No, bilo kako bilo, kada se ova jednostavna receptura priprema, otvara se svet nesagledivih mogućnosti. Svaki domazluk koji drži do tradicije poseduje knjigu recepata u
