12.08.2024 у 20:59
Сваки родитељ жели свом детету најбоље. Али сваки родитељ има свој поглед на свет, вредносни систем, искуства из детињства, а самим тим и уверења о васпитању детета, као и идеју шта је најбоље за његово дете. Иако је сваки случај посебан, могуће је разликовати неколико типичних начина васпитања, то јест васпитних стилова. Начин васпитања обликује личност детета, а самим тим утиче и на његов одрасли начин живота, као и на будуће ментално здравље, тип личности и склоност к одређеним емотивним поремећајима. Родитељска љубав према деци је неопходан састојак сваког васпитања, али никако није довољан. Родитељи који воле своју децу свесно или несвесно заступају неке васпитне стилове (размажујући, презаштитнички и пресоцијализујући) који стварају ризике по будуће ментално здравље те деце.
01.05.2024 у 21:38
Иако се звоцање углавном приписује женама, оно није искључиво женска особина, јер постоје и мушкарци који и те како умеју да звоцају. Ипак, узећемо за пример ситуацију у којој жена звоца мужу око неке мале ствари која треба да се уради у кући, а која је „мушки посао”. Типично је да жена, сматрајући да је њен супруг дужан да уради „мушки посао”, обавести мужа да је приметила како би нешто требало поправити. Муж то прима к знању, али се не покреће то да уради. Жена полази од претпоставке да тренутно није расположен то да уради, тако да га оставља на миру. Дани пролазе, а муж никако да нађе „расположење” за дату поправку, ништа не чини. Тада жена закључи да је муж заборавио, па га још једном подсећа шта треба да се уради. У описаном развоју догађаја још нема звоцања, али се припрема сцена за
19.05.2024 у 10:38
Ако обратите пажњу док шетате неким већим градом, приметићете колико много људи шета своје псе. Пси нису само човеков најбољи пријатељ, они су, као и мачке, кућни љубимци, често уважени и једнаковредни чланови породице. И док у градовима ови љубимци често спавају поред газде на његовом кревету, на селима овим животињама, с изузетком мачака, није дозвољен улазак у куће. Упркос томе, и тамо људи поштују животиње и брину о њима. Када се у јавности појаве вести да је неко закуцао велики ексер у главу пса или да је обезглавио мачку, или да је некој куји одсекао све четири шапе, људи се узнемире и питају се шта има у глави онај који је то учинио. Зашто неки људи, било да су деца, млади или одрасли, муче животиње? Контрола над немоћним бићем Има више разлога зашто се неко према животињи
18.05.2024 у 13:06
Колико верујете људима? Колико онима који су вам блиски, а колико онима који то нису? Колико верујете институцијама? Колико верујете полицајцима, тужиоцима, адвокатима, судијама? Колико верујете новинарима, а колико верујете лекарима? Политичарима? Међународним организацијама? По свему судећи, индекс општег поверења је код већине људи изузетно низак. Поверење је темељ бројних људских односа. Добро је познато да ће свака љубавна веза или брак тешко опстати ако не постоји обострано поверење партнера или супружника. Када бар једна особа сумња у искреност љубави и добронамерности друге, настаје спирала сумње која нагриза заједништво. Сила која повезује Као што је поверење важно на микросоцијалном нивоу, када су у питању парови и породице, важно је и на макросоцијалном, то јест на
07.07.2024 у 19:37
Када се људи нађу у ситуацији која траје дуже времена, а у којој су фрустрирани и незадовољни зато што не могу да остваре своје жеље, након једног периода досађивања могу полако постајати равнодушни, то јест апатични. У оваквим ситуацијама апатичност је нека врста одбране, емоционалне успаваности док се чека промена неповољне ситуације. Када неко време трпе што не могу остварити своје жеље, људи једноставно „успавају” своје жеље, и уђу у неко стање емотивне хибернације у којој се више не осећају непријатно. Постају равнодушни да не би трпели. Равнодушни према свему Реч апатија долази од грчког а, које значи без, и патос, које означава осећање, трпљење, страст. Веома изражена апатија спада у психијатријске поремећаје, а слабије изражена је део „психопатологије свакодневног
