Radar vas snimi pre nego što ga ugledate
Leto je period kada milioni ljudi kreću na godišnje odmore, a autoputevi i magistralni pravci postaju znatno prometniji nego u ostatku godine. Upravo zato policija u mnogim evropskim zemljama pojačava kontrolu saobraćaja, a radari i kamere za merenje brzine postaju gotovo neizbežan prizor duž puteva.
Mnogi vozači i dalje veruju da je dovoljno da uspore neposredno ispred kamere, posebno kada im vozači iz suprotnog pravca ablenduju, ali savremeni sistemi za merenje brzine rade mnogo sofisticiranije i često registruju prekršaj mnogo pre nego što ih vozač uopšte i primeti.
Savremeni radari koriste radio-talase ili lasersku tehnologiju kako bi izmerili brzinu vozila. Kada radar emituje talase koji se odbijaju od automobila, promena njihove frekvencije, poznata kao Doplerov efekat, omogućava uređaju da izračuna tačnu brzinu kretanja.
Laserski radari, poznati kao LIDAR sistemi, šalju veoma kratke svetlosne impulse i mere vreme potrebno da se oni vrate od vozila, što omogućava izuzetno precizno određivanje brzine, prenosi Evropska mreža saobraćajne policije ROADPOL.
Automatsko prepoznavanje tablica
Koliko daleko radar može da „vidi” zavisi od vrste uređaja. Klasični policijski radari mogu registrovati vozilo na udaljenosti od oko 100 do 300 metara, dok napredni radarski sistemi imaju domet od 500 metara, pa čak i više od jednog kilometra u idealnim uslovima.
Laserski radari, koje proizvode kompanije poput Jenoptik, Vitronic i Sensys Gatso, mogu precizno da izmere brzinu i na udaljenosti većoj od 800 metara, a pojedini modeli koriste se na rastojanjima koja prelaze i kilometar.
Stacionarne kamere postavljene pored puta, uglavnom mere brzinu vozila dok prolazi kroz njihovo kontrolno polje. Međutim, mnoge nove kamere koriste tehnologiju automatskog prepoznavanja registarskih tablica (ANPR), pa osim brzine beleže vreme prolaska, registarsku oznaku, pa čak i fotografiju vozača u zavisnosti od zakonskih propisa zemlje u kojoj se koriste.
Merenje procečne brzine
Posebno su zanimljivi takozvani sistemi za merenje prosečne brzine, koji su poslednjih godina sve rasprostranjeniji širom Evrope. Oni funkcionišu tako što kamera zabeleži trenutak kada vozilo uđe na određenu deonicu puta, a druga kamera vreme izlaska sa te deonice.
Na osnovu pređene udaljenosti i proteklog vremena računa se prosečna brzina. To znači da nije dovoljno samo usporiti ispred kamere, jer ukoliko je prosečna brzina na celoj deonici bila iznad dozvoljene, sistem će evidentirati prekršaj.
Savremeni radari mogu da prate više vozila istovremeno i razlikuju trake kojima se kreću. Neki sistemi istovremeno beleže brzinu desetina automobila, što znatno povećava efikasnost kontrole na prometnim putevima tokom letnjih gužvi.
Bez nadmudrivanja radara
Važno je znati i da kamera ne mora da bude postavljena tačno na mestu gde je brzina izmerena. Kod pojedinih sistema radar i kamera predstavljaju odvojene uređaje: radar registruje prekršaj, dok kamera nekoliko desetina metara dalje pravi fotografiju vozila kao dokaz.
Tokom letnje turističke sezone evropske policije redovno organizuju pojačane akcije kontrole brzine, jer statistike pokazuju da upravo u periodu godišnjih odmora raste broj saobraćajnih nezgoda usled veće gustine saobraćaja, umora vozača i prekoračenja brzine.
Zbog toga stručnjaci iz Evropskog saveta za bezbednost saobraćaja (ETSC), savetuju da vozači ne pokušavaju da „nadmudre” radare naglim usporavanjem i kočenjem ispred kamera, već da tokom cele vožnje poštuju ograničenja brzine. Osim što je to najbolji način da se izbegne kazna, već i najvažniji doprinos bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
