Радар вас сними пре него што га угледате
Лето је период када милиони људи крећу на годишње одморе, а аутопутеви и магистрални правци постају знатно прометнији него у остатку године. Управо зато полиција у многим европским земљама појачава контролу саобраћаја, а радари и камере за мерење брзине постају готово неизбежан призор дуж путева.
Многи возачи и даље верују да је довољно да успоре непосредно испред камере, посебно када им возачи из супротног правца аблендују, али савремени системи за мерење брзине раде много софистицираније и често региструју прекршај много пре него што их возач уопште и примети.
Савремени радари користе радио-таласе или ласерску технологију како би измерили брзину возила. Када радар емитује таласе који се одбијају од аутомобила, промена њихове фреквенције, позната као Доплеров ефекат, омогућава уређају да израчуна тачну брзину кретања.
Ласерски радари, познати као LIDAR системи, шаљу веома кратке светлосне импулсе и мере време потребно да се они врате од возила, што омогућава изузетно прецизно одређивање брзине, преноси Европска мрежа саобраћајне полиције ROADPOL.
Аутоматско препознавање таблица
Колико далеко радар може да „види” зависи од врсте уређаја. Класични полицијски радари могу регистровати возило на удаљености од око 100 до 300 метара, док напредни радарски системи имају домет од 500 метара, па чак и више од једног километра у идеалним условима.
Ласерски радари, које производе компаније попут Jenoptik, Vitronic и Sensys Gatso, могу прецизно да измере брзину и на удаљености већој од 800 метара, а поједини модели користе се на растојањима која прелазе и километар.
Стационарне камере постављене поред пута, углавном мере брзину возила док пролази кроз њихово контролно поље. Међутим, многе нове камере користе технологију аутоматског препознавања регистарских таблица (ANPR), па осим брзине бележе време проласка, регистарску ознаку, па чак и фотографију возача у зависности од законских прописа земље у којој се користе.
Мерење процечне брзине
Посебно су занимљиви такозвани системи за мерење просечне брзине, који су последњих година све распрострањенији широм Европе. Они функционишу тако што камера забележи тренутак када возило уђе на одређену деоницу пута, а друга камера време изласка са те деонице.
На основу пређене удаљености и протеклог времена рачуна се просечна брзина. То значи да није довољно само успорити испред камере, јер уколико је просечна брзина на целој деоници била изнад дозвољене, систем ће евидентирати прекршај.
Савремени радари могу да прате више возила истовремено и разликују траке којима се крећу. Неки системи истовремено бележе брзину десетина аутомобила, што знатно повећава ефикасност контроле на прометним путевима током летњих гужви.
Без надмудривања радара
Важно је знати и да камера не мора да буде постављена тачно на месту где је брзина измерена. Код појединих система радар и камера представљају одвојене уређаје: радар региструје прекршај, док камера неколико десетина метара даље прави фотографију возила као доказ.
Током летње туристичке сезоне европске полиције редовно организују појачане акције контроле брзине, јер статистике показују да управо у периоду годишњих одмора расте број саобраћајних незгода услед веће густине саобраћаја, умора возача и прекорачења брзине.
Због тога стручњаци из Европског савета за безбедност саобраћаја (ETSC), саветују да возачи не покушавају да „надмудре” радаре наглим успоравањем и кочењем испред камера, већ да током целе вожње поштују ограничења брзине. Осим што је то најбољи начин да се избегне казна, већ и најважнији допринос безбедности свих учесника у саобраћају.
