Najgore je paničiti: Kako da reagujete ako vas povuče morska struja
Svake godine tokom letnje sezone beleže se brojni slučajevi davljenja u moru, upravo zbog uskih, brzih struja, koje odvlače kupače od obale. Iako mnogi instinktivno pokušavaju da plivaju pravo ka obali, to je često najopasnija reakcija, jer se telo brzo iscrpi, a osoba se još više udaljava od mesta gde može da stane.
Morska struja ne izgleda opasno dok se ne nađete u njenom vrtlogu. U sekundi može da vas udalji od obale, izazove paniku i iscrpi snagu. Ipak, najvažnije pravilo spasilaca glasi: ne borite se protiv mora! Važno je da ne paničite, sačuvate snagu i izađete iz vode pametno.
Prema stručnjacima za bezbednost na vodi, najveći broj žrtava povratnih struja nisu neplivači, već ljudi koji znaju da plivaju, ali u panici pokušaju da savladaju silu vode direktnim plivanjem ka obali.
Šta je morska struja i zašto je opasna?
Najopasnije su takozvane povratne struje (rip currents), snažni tokovi vode koji nastaju kada se voda nagomilana talasima vraća nazad ka otvorenom moru kroz uži prolaz između sprudova ili prepreka na dnu.
Prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), ove struje mogu da se kreću brzinom većom od prosečnog plivača, zbog čega čak i veoma dobri plivači često ne uspevaju da ih savladaju plivajući direktno protiv njih.
Najčešće greške koje ljudi naprave su panika, mahanje rukama bez kontrole, pokušaj da se po svaku cenu vrate pravo ka obali i nepotrebno trošenje snage.
Prvo pravilo glasi: ne pokušavajte da pobedite struju!
Ako voda počne da vas vuče od obale, pokušajte da ostanete mirni. Struja vas uglavnom neće povući pod vodu, ona vas nosi horizontalno, dalje od obale.
Spasioci savetuju da plivate paralelno sa obalom. Cilj je da izađete iz uskog kanala struje. Kada osetite da vas više ne vuče, možete krenuti dijagonalno prema obali.
Ako ne možete da izađete - plutajte. Okrenite se na leđa, održavajte disanje i sačuvajte snagu. Tek kada budete sigurni da je pomoć blizu ili kada izađete iz struje, pokušajte da doplivate do obale.
Američki Crveni krst, kada osobu uhvati povratna struja, preporučuje upravo strategiju „plutaj, smiri se i plivaj paralelno sa obalom”.
Kako prepoznati opasnu zonu u moru?
Morska struja se često može uočiti po promenama na površini vode. Obratite pažnju na deo mora koji izgleda tamnije ili drugačije boje od okoline, mirniji prolaz između talasa,
područje gde se pena ili morska trava kreću ka pučini, prekid u liniji talasa.
Stručnjaci upozoravaju da mirniji deo mora ne mora da znači bezbednije mesto, jer se upravo tamo ponekad nalazi kanal kroz koji voda brzo otiče nazad.
Ako vidite nekoga koga je uhvatila struja, najveća greška je da bez razmišljanja uskočite da ga spasete, iako niste obučeni za spasavanje.
Mnogo je bolje pozvati spasioca ako ga ima, baciti osobi šlauf, dušek, loptu, dasku ili drugi predmet koji pluta i vikati instrukcije: „Ne plivaj protiv struje! Okreni se paralelno ka obali!”
Mnogi slučajevi u kojima stradaju i spasioci nastaju zato što ljudi pokušavaju da pomognu bez odgovarajuće opreme.
Rizik se može značajno smanjiti ako se kupate na plažama gde postoje spasioci, poštujete zastavice i upozorenja, ne ulazite sami u vodu, izbegavate kupanje tokom jakih talasa i nevremena i ne precenjujete svoje plivačke sposobnosti.
